Slavimo Svetog Prokopija, zaštitnika DECE i mladenaca - Zabranjeno je KUPANJE i psovanje, a svetac ume da KAZNI svakog ko ne poštuje 1 pravilo
Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. jula slave dan Svetog velikomučenika Prokopija, hrišćanskog svetitelja iz 4. veka. Iako su retke porodice koje ovaj praznik obeležavaju kao svoju krsnu slavu, ovaj svetac je od davnina veoma poštovan u našim krajevima.
Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. jula proslavljaju svetog Prokopija, jednog od ognjevitih svetaca. Njegov dan se svetkuje kao jedan od 18 zaprešnih dana u godini kada se odlažu svi teži i važniji poslovi. U pojedinim delovima Srbije taj dan se posebno praznuje radi zdravlja dece, dok se u nekim zabranjuje kupanje.
Prokopije je krsno ime pojedinih rodova, a u nekim naseljima je zavetni dan. Kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata. Izbegavaju se svađe i psovanje.Veliki svetac iz starog Zaveta, na spomen kada su nekad mnoga deca umirala. Praznuju ga i muslimani.
Na dan 21. jula, 303. godine, mučenički je postradao veliki Hristov sledbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sv. Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana. U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije.
Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence.
Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na nije kupalo u tekucim vodama.
U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
Postoje i porodice, doduše retke, koje slave sv. Prokopija kao krsnu slavu.
