Не заборавите да обавестите СВЕШТЕНИКА неколико дана ПРЕ! Ево шта све треба да СПРЕМИТЕ за СВЕЋЕЊЕ ВОДИЦЕ пред КРСНУ СЛАВУ
Постарајте се да дом буде чист, а цела породица на окупу
Као најважнији породични празник, окосница порекла и идентитета, слава је универзална, али пре свега верска и традиционална одредница Срба.
Прославља се у кругу породице уз најближе пријатеље и фамилију. Свечана трпеза је сада већ уобичајена ствар у свим крајевима, али оно без чега слава заправо не може да прође и што сваки домаћин мора да обезбеди су славска свећа, колач и кољиво. Међутим, важно је пре саме прославе испоштовати православне обичаје, а најважнији је водосвећење.
Највећи ГРЕХ је КУПИТИ СЛАВСКИ КОЛАЧ! Домаћице, знате ли шта СИМБОЛИЗУЈЕ ПРИПРЕМА и како треба да УКРАСИТЕ најважнији део трпезе
"НЕ СЛАВИМ ЗБОГ ОЦА" - Протојереј упозорава да ћемо ЗАТРАТИ КРСНО ИМЕ ако овако наставимо - "СРБИ, не чините овај ГРЕХ"
На неколико дана пре славе треба свечар да се јави своме свештенику, у чијој парохији станује, да слави и да га позове да у нјеговом дому освети славску водицу.
За освећење водице треба да спреми: свећу, чинију или дубоки тањир са водом, киту босиљка, мало тамјана, жеравицу и кадионицу, а на једној чистој хартији треба да испише имена свих чланова породице, да би их свештеник у молитви за њихово здравље поменуо.
Ништа друго не треба да буде на столу за водоосвећење осим, можда још какве иконице и свећа. Овај сто треба наместити пред славском иконом или у њеној близини, али увек тако да свештеник за време молитве и водоосвећења буде окренут према икони.
Освећење водице требало би, ако је могућно, да се обавља у оној соби у којој се налази икона светитеља. Ако се освећење воде не врши у одаји где је икона, треба замолити свештеника да освећеном водом покропи и ту одају, као и све остале у кући.
Мора се пазити да сто за водоосвећење, или сечење славског колача, не буде намештен пред било каквом или чак неприличном сликом за свете радње и побожна осећања.
Треба пазити и где ће се икона поставити. Славска икона треба да је на најлепшем месту у соби. Правило је да икона будена источној страни. (Православни хришћани, од најстаријих времена обично су се молили окренути лицем ка истоку – извору светлости. То има своје симболичко значење јер исток, као извор светлости, је слика Исуса Христа, који се у Светом писму често назива исток (Лука 1:78), Светлост (Јован 8:12), Сунце правде (Малахија 4:2).
Па ипак, ако у соби на источној страни није за икону погодно место, онда треба изабрати најлепше место без обзира на коју је страну света окренуто.
Такође, треба водити рачуна да жеравица буде спремна за оно време кад је свештеник заказао да ће доћи. Ако се деси да нема ватре у приправности, треба припремити неколико комадића луча, па у крајњој потреби може и на њему тамјан да сагори и кућа да се окади.
За кађење треба спремити – још и кадионицу. (У случају да се не може набавити мала ручна кадионица, жеравица се може спремити у малој земљаној посуди која се стави на тањирић и тако предаје свештенику. Треба знати и ово: кад свештеник кади дом, или га кропи освећеном водом, иди испред њега и отварај врата оних просторија које желиш да ти свештених окади или покропи. Која врата буду затворена, то ће за свештеника бити знак да у ту одају не треба да улази).
У списак имена треба унети имена свих укућана, за које се жели да их свештеник у молитви помене. Та имена треба да су читко и лепо исписана.
Разуме се само по себи да свештеника треба дочекати у чистом и уређеном стану, а и сами укућани треба да су чисти и уредни.
Када свештеник дође, сви чланови породице који се тада у дому налазе, па и млађи тј. они који у кући помажу, треба да присуствују водоосвећењу и да заједно са свештеником упуте молитве Богу за опште и своје добро и срећу.
