"NE SLAVIM ZBOG OCA" - Protojerej upozorava da ćemo ZATRATI KRSNO IME ako ovako nastavimo - "SRBI, ne činite ovaj GREH"
Mnogi veruju u nepisano, bezakono pravilo!
Krsna slava se vekovima u srpskom narodu prenosi sa oca na sina i tako se, eto, sačuvala do danas. Da bi se taj običaj ispravno sprovodio, Sveti arhijerejski sabor je, 1985. godine, doneo i jednu odluku, koja pojašnjava tu važnu instituciju.
Sutra je KRSNA SLAVA AVRAMIJEVDAN! Neobični svetac DONEĆE ZDRAVLJE u dom samo pod jednim USLOVOM, nemojte ga PREKRŠITI!
Srbi, nikako NEMOJTE ovo RADITI na CRVENO SLOVO! Stroga pravila kojih se pridržavaju vernici, nije samo uzdržavanje od rada
Ova saborska odluka glasi: "Budući da je krsna slava praznik "Male crkve", to jest porodice, to i najmanja porodica treba da je slavi. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je da proslavlja krsno ime, bez obzira na to što ga otac slavi u starom domu.
Iz ove odluke je sasvim jasno da, ako otac preda sinu krsnu slavu i sin počne da je slavi u svom stanu, otac i dalje nastavlja da slavi krsnu slavu u starom domu.
Međutim, nema nikakve prepreke da jedne godine otac ode za slavu kod sina, a druge godine sin kod oca, da zajedno proslave svoje krsno ime. Sada su oni obojica domaćini, mogu odvojeno, u svojim kućama, da slave krsnu slavu, da pozivaju svoje goste, a mogu i jedan drugome da odu u goste".
Blagoslov od oca
- Čim se sin osamostali u odnosu na oca, on treba da traži od svog oca blagoslov da slavi slavu. Dakle, on ima svoju porodicu, svoju kuću svoje goste, nema više smisla da on slavu slavi kod oca, pogotovo i ako ne žive u istom mestu, objašnjava protojerej Saša Petrović i dodaje:
- Otac će mu dati četvrtinu slavskog kolača, koju će on iskoristiti za mešenje svog slavskog kolača sledeće godine. Ovaj običaj (slavljenje kod oca) datira iz vremena kad se u srpskom narodu živelou zajednicama. To znači da je najstariji sin ostajao sa ocem i nije se delio od njega i naravno slavio istu slavu, jer žive u istoj kući.
- Danas kada živimo u drugom vremenu, kada svako ima svoj prostor življenja, naročito ljudi kojžive u Rasejanju, mnogi od njih kaži: 'Ne slavim, tac mi je živ'. Hvala bogu, neka tvoj otac bude živ još 100 godina, ali dok ti sačekaš da tvoj otac umre, može njemu biti 90 ili 100 godina, tebi će biti 75, 80 godina, tvojoj deci će biti 50 godina, oni će već odavno imati svoje porodice, i neće zapamtiti šta je Slava. Oni neće imati nikakvog osećaja za krsnu slavu. Dakle, ako želimo da se krsna Slava koju su naši preci vekovima iza nas slavili, ugasi, onda se pridržavajmo tog nepisanog bezakonog pravila da ne slavimo krsnu slavu jer nam je otac živ.
