"НЕ СЛАВИМ ЗБОГ ОЦА" - Протојереј упозорава да ћемо ЗАТРАТИ КРСНО ИМЕ ако овако наставимо - "СРБИ, не чините овај ГРЕХ"
Многи верују у неписано, безаконо правило!
Крсна слава се вековима у српском народу преноси са оца на сина и тако се, ето, сачувала до данас. Да би се тај обичај исправно спроводио, Свети архијерејски сабор је, 1985. године, донео и једну одлуку, која појашњава ту важну институцију.
Сутра је КРСНА СЛАВА АВРАМИЈЕВДАН! Необични светац ДОНЕЋЕ ЗДРАВЉЕ у дом само под једним УСЛОВОМ, немојте га ПРЕКРШИТИ!
Срби, никако НЕМОЈТЕ ово РАДИТИ на ЦРВЕНО СЛОВО! Строга правила којих се придржавају верници, није само уздржавање од рада
Ова саборска одлука гласи: "Будући да је крсна слава празник "Мале цркве", то јест породице, то и најмања породица треба да је слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово кад се ожени, дужан је да прославља крсно име, без обзира на то што га отац слави у старом дому.
Из ове одлуке је сасвим јасно да, ако отац преда сину крсну славу и син почне да је слави у свом стану, отац и даље наставља да слави крсну славу у старом дому.
Међутим, нема никакве препреке да једне године отац оде за славу код сина, а друге године син код оца, да заједно прославе своје крсно име. Сада су они обојица домаћини, могу одвојено, у својим кућама, да славе крсну славу, да позивају своје госте, а могу и један другоме да оду у госте".
Благослов од оца
- Чим се син осамостали у односу на оца, он треба да тражи од свог оца благослов да слави славу. Дакле, он има своју породицу, своју кућу своје госте, нема више смисла да он славу слави код оца, поготово и ако не живе у истом месту, објашњава протојереј Саша Петровић и додаје:
- Отац ће му дати четвртину славског колача, коју ће он искористити за мешење свог славског колача следеће године. Овај обичај (слављење код оца) датира из времена кад се у српском народу живелоу заједницама. То значи да је најстарији син остајао са оцем и није се делио од њега и наравно славио исту славу, јер живе у истој кући.
- Данас када живимо у другом времену, када свако има свој простор живљења, нарочито људи којживе у Расејању, многи од њих кажи: 'Не славим, тац ми је жив'. Хвала богу, нека твој отац буде жив још 100 година, али док ти сачекаш да твој отац умре, може њему бити 90 или 100 година, теби ће бити 75, 80 година, твојој деци ће бити 50 година, они ће већ одавно имати своје породице, и неће запамтити шта је Слава. Они неће имати никаквог осећаја за крсну славу. Дакле, ако желимо да се крсна Слава коју су наши преци вековима иза нас славили, угаси, онда се придржавајмо тог неписаног безаконог правила да не славимо крсну славу јер нам је отац жив.
