Све што треба да знате о повишеној температури код деце: Истине и заблуде
Обавезно прочитајте.
Многи родитељи верују у митове о температури, и верују да повишена температура може да нашкоди детету.
ЦЕНТАР МОГ СВЕМИРА, УСПЕЛА САМ У ЖИВОТУ: Милица Дабовић дирљивом поруком честитала сину 2. рођендан! (ФОТО)
Треба бити опрезан чак и кад их лекари препишу: Које антибиотике не треба давати деци?
Не говори детету да Деда Мраз не постоји - уради ОВО: Сваки родитељ мора да прочита!
Мит: Дете је топло на додир, сигурно има температуру.
Чињенице: Деца могу бити топла на додир из милион разлога. Рецимо, кад јарцају играјући се, плачу, непосредно након буђења, кад устану из топлог кревета, ако је у просторији јако топло… деца "одају топлоту", али не изгледају као да су болесна, нити се тако понашају.
У таквим случајевима, температура коже вратиће се у нормалу након двадесетак минута. Али, ако дете делује болесно и топло је на додир, имаће температуру у око 80% случајева.
Мит: Свака температура је лоша за дете.
Чињенице: Температура "укључује" имунитет, помажући тиме организму да се избори са инфекцијом. Ако је дете болесно, повишена температура у границама између 37.8 и 40 степени је добар знак да се тело брани од болести.
Мит: Температура виша од 40 степени је јако опасна, и може да изазове оштећења мозга.
Чињеница: Температуре које прате уобичајене инфекције не изазивају оштећења мозга. То се може догодити тек ако температура пређе 42 степена, али то се дешава врло, врло ретко, а да није изазвано спољашњим условима.
Телесна температура код деце прелази 42 степена кад је спољашња температура превисока, рецимо у колима остављеним на сунцу током лета, што може изазвати трагедију и смртни исход.
Мит: Температуру треба "скидати" лековима чим почне да расте.
Чињенице: Температуру треба снижавати ако код детета изазивају непријатност. У највећем броју случајева, то се дешава тек кад температура пређе 38.5 или 39 степени.
Мит: Ако се не реагује, температура ће наставити да расте.
Чињенице: Мозак зна кад је тело претопло. У највећем броју случајева, кад су у питању уобичајене инфекције праћене температуром, она неће скакати преко 39.5 или 40 степени. Врло, врло ретко, порашће на 40.6 или 41 степен, и иако те температуре јесу јако високе, ни оне нису опасне дугорочно гледано.
Мит: Ако се детету дају лекови, температура треба да спадне на нормалну.
Чињенице: У највећем броју сучајева, температура након "спуштања" лековима, облогама или раскомоћивањем детета, спада за један и по до два степена.
Мит: Ако не можете да оборите температуру, дете је озбиљно болесно.
Чињеница: Температура која не спада може бити последица бактеријске или вирусне инфекције. Да ли ћете температуру успети да оборите или не, не говори ништа о узрочнику проблема.
Мит: Једном кад температура спадне од лекова, не би требало поново да расте.
Чињенице: Код већине вирусних инфекција, температура траје два или три дана. Кад је оборите антипиретицима, она остаје нормална док траје дејство лека, а затим поново расте, тако да ће детету можда бити потребна још једна доза, у складу са препоруком лекара.
Температура се не враћа кад се организам избори са вирусом, што се у највећем броју случајева дешава трећег или четвртог дана болести.
Мит: Ако је температура висока, у питању је нешто озбиљно.
Чињенице: Сама температура не говори ништа о озбиљности проблема. Ако дете изгледа и понаша се као да му је јако лоше, то указује на озбиљност инфекције много значајније него оно што топломер показује.