ИЗБЕГАВАЈТЕ БИЛО КАКВЕ ПОСЛОВЕ
ТЕМПИРАНИ СУ ЗА ОДМОР - Православци се морају УЗДРЖАВАТИ од РАДОВА у домаћинству овим данима
Српска православна црква у свом календару има укупно 36 (или 38, ако се узму у обзир Васкршњи и Духовски уторак) празника, плус 49 недеља, који се штампају црвеним бројевима и словима.
Ови празници дубоко су везани за веру и српску традицију. Термин "црвено слово" је утемељен дубоко у српској традицији, а везује се за велике празнике који су обележени црвеним словима у календару.
На тај дан се углавном пости, не раде се тежи послови и одлази се у цркву.
"Немој да радиш данас, спалиће те Свети Илија. Црвено слово је, завршићемо онај посао сутра" овакве и сличне реченице су честе у нашем народу.
Црвено слово у календару се поштује из верских разлога, али су тако и "темпирани" да људима пруже одмор након напорног рада.
А црвених слова је препун савремени црквени календар. Свака недеља је црвено слово, плус великих 12 господњих празника и велики светитељи који су обележени црвеним словом.
Црвено слово у календару означава велики празник или великог светитеља. Према веровању, пред богом су сви светитељи велики , али о тим празницима црква жели да покаже народу да су то велики празници када би народ требао да проводи време у молитви, одлази у цркву, посвећује се породици, где се хришћани уче врлинама.
Поједине дане у току једне календарске године, црква је посветила значајним догађајима из Исусовог живота, и великим светитељима, и ти дани су уписани црвеним словом у православном календару. То су верски празници, и у тај дан православни хришћани празнују, односно, не раде.
У кући се обављају само нужни послови - припремање хране и сл. Наравно од ове обавезе изузети су они који раде у државним предузећима, где се увек преко недеље ради, али по доласку кући, треба да празнују, односно да изоставе неке своје послове које свакоденвно обављају код куће.
За дан своје крсне славе, сваки радник има право да узме слободан дан из предузећа, и да тај дан на миру, са својим укућанима, посвети својој слави и празнику.
Сваки дан у години је посвећен неком спасоносном догађају или светитељима. Међутим, нису сви дани, односно празници, једнаки. Неке уважавамо као празничне дане, док су други радни дани.
Црно подебљано слово је више историјски моменат. За време Аустроугарске када су Срби тражили да не раде за празнике, држава је видела колико празника има, па је испало да Срби више не раде него што раде. Стога се променило обележје неких празника, па су црвена слова постала подебљана црна.