СВЕТИЊА којој се ДИВИ цели свет! Сутра је празник архангела Гаврила - А ово су чињенице о фресци Белог Анђела из Милешеве које вероватно нисте знали
Манастир Милешева, једна од највећих светиња која је у културној, духовној и националној историји нашег народа имала непроцењиву улогу, у Срба је позната као дом чувене фреске Бели анђео, али и гробно место Светог Саве.
Српска православна црква и њени верници сутра прослављају празник Сабора архангела Гаврила.
Архангел Гаврило је жива бестелесна сила и један од седморице серафима најближих Божјем престолу. Учествовао је у Божијем стварању света и у борби против "палих" анђела, предвођених самим злом, сатаном. Архагел Гаврило је сведочанство о почетку настајања Божје творевине пренео пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише књигу Постања. Слави се као анђео Благовесник задужен за радосне или благе вести.
Манастир Милешева је дом надалеко познате фреске Бели Анђео, на којој је приказан архангел Гаврило.
Смештен на реци Милешевици у Пријепољу, бео као пахуља у децембарској ноћи, манастир Милешева представља једно од најзначајнијих дела архитектуре у средњовековној Србији. Ова задужбина краља Стефана Владислава је изграђена током прве половине 13. века у рашком стилу.
Интересантно је да је – поред тога што је сахрањен – ктитор и краљ Стефан Владислав, у једном тренутку дозидао спољашњу припрату и у њу положио кости свог стрица Светог Саве. Он је овде почивао све до 1594. године, када су Турци решили да их однесу на Врачар и тамо спале. Међутим, детаљ или чињеница по ком се овај манастир истиче највише јесте једна од његових фресака, по имену “Бели анђео”.
Четиристо година скривена
Рад непознатог аутора припада делу композиције “Мироснице на Христовом гробу” у цркви Вазнесења Христовог. Поред тога што је једна од најпознатијих у Србији, она се сврстава и у ред највећих остварења европског сликарства позног средњег века – са архангелом Гаврилом раширених крила, док седи обучен у белом хитону на великом камену и женама прстом показује ка Христовом гробу тј. месту васкрснућа.
Како је овде представљен као гласник Христовог васкресња у које верују хришћански верници, фреска је постала синоним за наду, спасење и чуда уопште. Оно што је такође необично, а везано за ову фреску јесте да је Бели анђео насликан тако да посетиоце из било ког угла гледа директно у очи.
Мало позната чињеница је и да је она од 16. па све до 20. века била скривена од очију, тако што је преко ње насликана друга фреска. Бели анђео је своје лице показао приликом рестаурације манастира и од тада не престаје да интригира јавност својим складом који асоцира на мир и разумевање. С тим у вези је 1963. године постао део кадрова који је обележио први сателитски пренос сигнала Телстар између Европе и Америке.
Али и да је енглески археолог и новинар сер Артур Еванс крајем 19. века тврдио како ништа што су ренесансни мајстори створили не може да се пореди са лепотом Белог Анђела из Милешеве. Док је француска историчарка Тања Велманс, век касније, тврдила да је ренесансна уметност почела да се развија у Милешеви.
Обичаји за овај празник
Девојке не ваља да узимају ручне радове у руке, да шију и плету. Али у народу је остало устаљено веровање да је ово најбољи дан за нови почетак.
Светом архангелу Гаврилу је добро да се моле нероткиње, јер се верује да он доноси "благе" и лепе вести.
Архангел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити Сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа.
У народу је сутрашњи празник познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји, према којима се верницима тог дана забрањује скоро сваки рад.