У срцу Шумадије је светиња у којој се ДЕШАВАЈУ ЧУДА - Мошти светитељке испуштају ЛЕП мирис, а ИСЦЕЛИТЕЉСКЕ моћи су невероватне
На самом ободу атара села Велике Пчелице и Ратковића, на малом платоу изнад ушћа Сариначког потока уз Дуленску реку налази се обновљени Световазнесењски манастир – Саринац.
Недалеко од Великих Пчелица, на малом платоу изнад Дуленке реке, налази се обновљени манастир Саринац. Предање је једино сведочење да је овај манастир постојао у даљој прошлости.
Претпоставља се да је саграђен крајем XIV века, непосредно после Косовске битке. На месту црквине направљен је нови и освећен 1996. године. Недалеко од Великих Пчелица, на малом платоу изнад Дуленке реке, налази се обновљени Световазнесењски манастир Саринац. Легенда и његово оснивање повезују се са три сестре које у XIV веку подижу у Левчу три манастира (Денковац, Ралетинац, Саринац). До обнове, од првобитних грађевина, цркве и конака, очувани су само нејасни трагови темеља.
Деведесетих година XX века почиње обнова, подизањем нове цркве и конака. Манастирски храм је скромних димензија, грађен у духу средњовековне рашке архитектуре. То је једнобродна грађевина са отвореним тремом на западу и петостраном плитком олтарском апсидом на истоку. Изнад централног простора уздиже се масивна осмострана купола. Зидана је од белих опека, а фасаде су обрађене полихромно, зидови су бели, а оквири око прозора и кровни венац црвени. Засведена је полуобликаштем сводом и покривена бакарним лимом. Трем је оживео стубцима и полукружним луковима.
Обновљен је и гроб ктитора, који се, према веровању, налази десетак метара источно од цркве.
Искушеник Никола из Крагујевца причао је за Лесковачке новине да се за кратко време наслушао свакојаких прича од тамошњих мештана. Најупечетаљивији догађај је испричао у једном даху.
Прича говори о трагачима за златом који су копајући злато крампом пробушили лобању Свете Саре.
- После Другог светског рата група младића из овог краја била је понешена причом да је на месту моштију сакривено злато. По народном веровању оно тек тада почиње да сазрева и ври. Веровали су да са тог места избија светлост од злата! Група младића почела је да копа на том месту не слутећи да је баш ту сахрањена Света Сара – прича Никола.
И додаје да се после неколико замаха по земљи зачуо туп ударац, као да је момак ударио у ћуп.
- Младић је сав у чуду клекнуо на земљи, али је уместо ћупа у рукама имао лобању. Схватио је да у рукаму има нешто изванредне жуте боје и да невероватно лепо мирише. Када је видео да је то људска лобања, устао је и бацио исту на земљу - објашњава Крагујевчанин.
Наглашава да се овај догађај одиграо 1950. године.
- Чим је дошао кући, младићу је почела да отиче глава, опала му је сва коса и из ушију и носа текао му је гној. Није могао ни да говори! Његови укућани су видели да ту нису чиста посла и позвали су оца Гаврила из Ралетинца да га исповеди. Отац Гаврило га је исповедио прочитавши му разрешну молитву. Кажу да је из његове главе изашао пун лавор гноја, што на уши што на уста, на све стране. Тако су мошти Свете Саре пронађене - каже он.
Од тог доба мошти Свете Саре се налазе у Ралетинцу, пошто на садашњем месту манастир у Саринцу није постојао. Црква је у Саринцу обновљена тек 1993. године. Света Сара се игуману јављала три ноћи заредом у сну и говорила му да њено тело врати у њен гроб у њен манастир и да она неће да борави ван свог манастира. Тако су мошти Свете Саре поново враћене у њен гроб и тада је настао крст о белог мермера који и данас стоји на њеном гробу.
Такође, стоји и једно новије сведочење о опојном мирису ових моштију на блогу Душа Србије.
-Свети мошти ктиторке Саре, које се налазе у ковчегићу у самом манастиру, жуте, миомирисне, заједно са пријатним монахом, пожелели су нам добродошлицу тако да смо и пре одласка пожелели да се што пре вратимо.
Монах је отворио ковчежић са моштима па смо кости могли да видимо и да осетимо тај мирис. Није могуће да га опишемо речима које познајемо. Усудила бих се да кажем и небески. Ова ктиторка није канонизована, односно, није званично (за сада) проглашена светом. Ипак, та чињеница не утиче на блаженство које се разлива овом црквом новијег датума, која се налази на месту где је некада давно постојао манастир - стоји у сведочењу.
На моштима Свете Саре налазе две сребрне плочице тзв. заветни дарови набављени из Грчке, због две породице, у знак захвалности за то што је Света Сара посредовала Господом за њихове молитве.
На једној плочици налази се венац и говори о љубавним проблемима једног брачног пара који никако није могао да се венча иако је било љубави. Након доласка у манастир, њихове молбе и жеље Сара је услишила и посредовала пред Господом. Данас је тај брачни пар венчан има децу. На другој плочици се налази угравирана кућица и сведочи о једној породици која је имала стамбени проблем. Та породица је месецима молила Свету Сару да тај проблем реши што се на крају и десило. У знак захвалности они су ту плочицу приложили цркви.
Најскорије чудо из манастира
Најновија прича долази из Крагујевца где је једна породица имала страшан проблем са ћерком.
-Њихово дете је напустило кућу, а лоши догађаји надвили су се над њиховом кућом. Они су били упорни и стално су посећивали манастир долазивши на сваку литургију траживши помоћ од Саре. Након одређеног времена чудо се догодило. Њихова ћерка не да се вратила на прави пут, него је изненада добила посао у иностранство – прича Никола напомињући да се овај последњи догађај ретко дешава посебно нама обичним смртницима.
Благословом Божијим и Свете Саре манастир се непрестано изграђује и развија. Тако је засађен и нови виноград, и основан је манастриски пчелињак.
Породица манастира својим проповедом и гостопримством настоји да и у данашње тешко време свакоме сведочи Васкрслог Господа Исуса Христа.