U srcu Šumadije je svetinja u kojoj se DEŠAVAJU ČUDA - Mošti svetiteljke ispuštaju LEP miris, a ISCELITELJSKE moći su neverovatne
Na samom obodu atara sela Velike Pčelice i Ratkovića, na malom platou iznad ušća Sarinačkog potoka uz Dulensku reku nalazi se obnovljeni Svetovaznesenjski manastir – Sarinac.
Nedaleko od Velikih Pčelica, na malom platou iznad Dulenke reke, nalazi se obnovljeni manastir Sarinac. Predanje je jedino svedočenje da je ovaj manastir postojao u daljoj prošlosti.
Pretpostavlja se da je sagrađen krajem XIV veka, neposredno posle Kosovske bitke. Na mestu crkvine napravljen je novi i osvećen 1996. godine. Nedaleko od Velikih Pčelica, na malom platou iznad Dulenke reke, nalazi se obnovljeni Svetovaznesenjski manastir Sarinac. Legenda i njegovo osnivanje povezuju se sa tri sestre koje u XIV veku podižu u Levču tri manastira (Denkovac, Raletinac, Sarinac). Do obnove, od prvobitnih građevina, crkve i konaka, očuvani su samo nejasni tragovi temelja.
Devedesetih godina XX veka počinje obnova, podizanjem nove crkve i konaka. Manastirski hram je skromnih dimenzija, građen u duhu srednjovekovne raške arhitekture. To je jednobrodna građevina sa otvorenim tremom na zapadu i petostranom plitkom oltarskom apsidom na istoku. Iznad centralnog prostora uzdiže se masivna osmostrana kupola. Zidana je od belih opeka, a fasade su obrađene polihromno, zidovi su beli, a okviri oko prozora i krovni venac crveni. Zasvedena je poluoblikaštem svodom i pokrivena bakarnim limom. Trem je oživeo stubcima i polukružnim lukovima.
Obnovljen je i grob ktitora, koji se, prema verovanju, nalazi desetak metara istočno od crkve.
Iskušenik Nikola iz Kragujevca pričao je za Leskovačke novine da se za kratko vreme naslušao svakojakih priča od tamošnjih meštana. Najupečetaljiviji događaj je ispričao u jednom dahu.
Priča govori o tragačima za zlatom koji su kopajući zlato krampom probušili lobanju Svete Sare.
- Posle Drugog svetskog rata grupa mladića iz ovog kraja bila je ponešena pričom da je na mestu moštiju sakriveno zlato. Po narodnom verovanju ono tek tada počinje da sazreva i vri. Verovali su da sa tog mesta izbija svetlost od zlata! Grupa mladića počela je da kopa na tom mestu ne sluteći da je baš tu sahranjena Sveta Sara – priča Nikola.
I dodaje da se posle nekoliko zamaha po zemlji začuo tup udarac, kao da je momak udario u ćup.
- Mladić je sav u čudu kleknuo na zemlji, ali je umesto ćupa u rukama imao lobanju. Shvatio je da u rukamu ima nešto izvanredne žute boje i da neverovatno lepo miriše. Kada je video da je to ljudska lobanja, ustao je i bacio istu na zemlju - objašnjava Kragujevčanin.
Naglašava da se ovaj događaj odigrao 1950. godine.
- Čim je došao kući, mladiću je počela da otiče glava, opala mu je sva kosa i iz ušiju i nosa tekao mu je gnoj. Nije mogao ni da govori! Njegovi ukućani su videli da tu nisu čista posla i pozvali su oca Gavrila iz Raletinca da ga ispovedi. Otac Gavrilo ga je ispovedio pročitavši mu razrešnu molitvu. Kažu da je iz njegove glave izašao pun lavor gnoja, što na uši što na usta, na sve strane. Tako su mošti Svete Sare pronađene - kaže on.
Od tog doba mošti Svete Sare se nalaze u Raletincu, pošto na sadašnjem mestu manastir u Sarincu nije postojao. Crkva je u Sarincu obnovljena tek 1993. godine. Sveta Sara se igumanu javljala tri noći zaredom u snu i govorila mu da njeno telo vrati u njen grob u njen manastir i da ona neće da boravi van svog manastira. Tako su mošti Svete Sare ponovo vraćene u njen grob i tada je nastao krst o belog mermera koji i danas stoji na njenom grobu.
Takođe, stoji i jedno novije svedočenje o opojnom mirisu ovih moštiju na blogu Duša Srbije.
-Sveti mošti ktitorke Sare, koje se nalaze u kovčegiću u samom manastiru, žute, miomirisne, zajedno sa prijatnim monahom, poželeli su nam dobrodošlicu tako da smo i pre odlaska poželeli da se što pre vratimo.
Monah je otvorio kovčežić sa moštima pa smo kosti mogli da vidimo i da osetimo taj miris. Nije moguće da ga opišemo rečima koje poznajemo. Usudila bih se da kažem i nebeski. Ova ktitorka nije kanonizovana, odnosno, nije zvanično (za sada) proglašena svetom. Ipak, ta činjenica ne utiče na blaženstvo koje se razliva ovom crkvom novijeg datuma, koja se nalazi na mestu gde je nekada davno postojao manastir - stoji u svedočenju.
Na moštima Svete Sare nalaze dve srebrne pločice tzv. zavetni darovi nabavljeni iz Grčke, zbog dve porodice, u znak zahvalnosti za to što je Sveta Sara posredovala Gospodom za njihove molitve.
Na jednoj pločici nalazi se venac i govori o ljubavnim problemima jednog bračnog para koji nikako nije mogao da se venča iako je bilo ljubavi. Nakon dolaska u manastir, njihove molbe i želje Sara je uslišila i posredovala pred Gospodom. Danas je taj bračni par venčan ima decu. Na drugoj pločici se nalazi ugravirana kućica i svedoči o jednoj porodici koja je imala stambeni problem. Ta porodica je mesecima molila Svetu Saru da taj problem reši što se na kraju i desilo. U znak zahvalnosti oni su tu pločicu priložili crkvi.
Najskorije čudo iz manastira
Najnovija priča dolazi iz Kragujevca gde je jedna porodica imala strašan problem sa ćerkom.
-Njihovo dete je napustilo kuću, a loši događaji nadvili su se nad njihovom kućom. Oni su bili uporni i stalno su posećivali manastir dolazivši na svaku liturgiju traživši pomoć od Sare. Nakon određenog vremena čudo se dogodilo. Njihova ćerka ne da se vratila na pravi put, nego je iznenada dobila posao u inostranstvo – priča Nikola napominjući da se ovaj poslednji događaj retko dešava posebno nama običnim smrtnicima.
Blagoslovom Božijim i Svete Sare manastir se neprestano izgrađuje i razvija. Tako je zasađen i novi vinograd, i osnovan je manastriski pčelinjak.
Porodica manastira svojim propovedom i gostoprimstvom nastoji da i u današnje teško vreme svakome svedoči Vaskrslog Gospoda Isusa Hrista.