ЕЛЕКТРОДЕ И КЕСЕ НА ГЛАВИ: Били су први који су истраживали ЉУДСКУ СЕКСУАЛНОСТ, а за уврнуте експерименте користили су САМИ СЕБЕ
Перверзна лудила!
Вилијам Мастерс и Вирџинија Џонсон били су први научници који су "довели науку у спаваћу собу". Пре њихових експеримената 50-тих година 20. века, секс никада није посматран са медицинског становишта.
Током студија анатомије, Мастерс је схватио да је урађено мноштво истраживања о репродуктивним навикама зечева и човеколиких мајмуна, али да ништо слично не постоји када су у питању људски сексуални односи. Веровао је да би идентификовање реакција људског тела на сексуални чин могло да му донесе Нобелову награду.
После СЕКСА радимо једну прилично ОПАСНУ ствар - ИЗНЕНАДИЋЕТЕ се када видите шта је у питању
Вилијам Мастерс је имао гинеколошку ординацију у Сент Луису у Мисурију и био је стручњак за неплодност. Сматрао је да детаљније истраживање сексуалних односа може да доведе до корисних сазнања која ће помоћи паровима који имају проблема у вези.
КАДА ЖЕНА ЗАВЛАДА ВЕЗОМ: У овим свађама мушкарац никада није изашао као победник!
У почетку је посматрао проститутке на делу, а касније су му помагали добровољци, које је посматрао “у акцији” на својој клиници.
Вирџинија Џонсон регрутована је у тим након што се пријавила за место асистента на Медицинском факултета Универзитета Вашингтона у Сент Луису, где је Мастерс радио.
Због ових ГРЕШАКА неке жене ЗАУВЕК остају САМЕ!
Са необичним методама сексуалних истраживања упознала се након што је отворила врата једне од просторија у клиници и затекла пар са кесама на глави и електродама на телу усред сексуалног чина.
АХ ТИ ДОСАДНИ КОМАРЦИ! Спречите ОТОК и ЦРВЕНИЛО овим ПРИРОДНИМ средствима
Пар научника је убрзо почео да експериментише на себи. Мастерс је, прилично неромантично, предложио Џонсоновој да ступе у интимне односе, како би проучавали “површинску вазоконгестивну реакцију коже на интензивно сексуално узбуђење”.
(БОНУС ВИДЕО) КАКАВ ШОК, ПРЕД СВИМА: Карлеушине ОГРОМНЕ ГРУДИ ИСКАЧУ! Погледајте шта јој се десило!
Сексуалне експерименте, чији су били актери, изводили су током 60-тих година 20. века, иако је он био ожењен.
Касније се развео и запросио партнерку, верујући да је то најсигурнији начин да се истраживања са Џонсоновом наставе у недоглед (или барем док он не добије Нобелову награду).
Њихова књига “Human Sexual Респонсе” (Сексуалне реакције код човека), објављена 1966, била је велика сензација у Америци и донела је пару славу. У то време, била је то прва књига те врсте, али је била написана досадним, стручним језиком, па је јавна расправа о сексу привукла више пажње него наука.
Три године касније, објавили су публикацију “Homosexuality ин Перспецтиве” (Хомосексуалност из другог угла), која је изазвала велике контроверзе. У њој Мастерс тврди да је хомосексуалност избор и да може да се излечи “преобраћењем”.
Упркос науци и њиховим навикама, Вилијам Мастерс и Вирџинија Џонсон нису опстали као пар и развели су се 1992. после 21 године брака.
