"Обуци БУРКУ, ово ти је ПОСЛЕДЊИ ДАН на улици!" Исповест девојке из Афганистана, дан када су ТАЛИБАНИ ДОШЛИ

Гардијан је објавио текст студенткиње из Кабула која је описала догађаје пре уласка талибана у град.

- Јуче рано ујутро сам кренула на наставу. У једном тренутку је из студентског дома истрчала група жена. Питала сам шта се догодило, а једна од њих ми је рекла да их полиција евакуира јер су талибани стигли у Кабул те да ће тући жене које немају бурку. Све смо хтеле кући, али нисмо могле користити јавни превоз. Возачи нас нису пуштали у аутомобиле јер нису хтели преузети одговорност за превоз жена. Било је још горе за жене из студентског дома, које су изван Кабула и биле су уплашене и збуњене око тога где требају ићи написала је студенткиња.

Крије дипломе и личну карту

У међувремену, мушкарци који су стајали наоколо исмејавали су девојке и жене, смејући се нашем страху, тврди девојка.

- Иди и обуци своју бурку - рекао је један,а други је добацио: "Последњи су вам дани на улици", "Оженићу вас четири у једном дану", казао је трећи.

Њој како је написала мало недостаје да добијем две дипломе с два најбоља факултета у Афганистану.

-Требала дипломирати, али јутрос је све нестало. Толико сам дана и ноћи радила како бих постала особа каква сам данас, а јутрос кад сам стигла кући, моје сестре и ја смо прво сакриле личне карте, дипломе и сведочанства. Било је то поражавајуће. Зашто бисмо требале скривати ствари којима бисмо се требале поносити? У Афганистану сада не смемо бити познати као људи какви јесмо – пише студенткиња.

Као жена, осећа се да је жртва овог политичког рата који су започели мушкарци.

Више се не могу гласно смејати

-Осећала сам се као да се више не могу гласно смеати, више не могу слушати своје омиљене песме, више се не могу састајати с пријатељима у нашем омиљеном кафићу, више не могу носити своју омиљену жуту хаљину или ружичасти руж. И више не могу ићи на посао или завршити факултет на којем сам годинама радила. Волим ићи на маникир. Данас, док сам била на путу кући, бацила сам поглед на козметички салон у који сам одлазила на маникир. Предњи део радње, који је био украшен прекрасним сликама девојака, пребојен је белом бојом – пише млада Афганистанка.

Све што је могла видети описала је у тексту, а ти су била су "уплашена лица жена и ружна лица мушкараца који мрзе жене, који не воле да се жене образују, раде и имају слободу. Уместо да стоје уз нас, они стоје уз талибане и дају им још већу моћ".

Била је сироче

-Афганистанке су жртвовале много за оно мало слободе које су имале. Била сам сироче и ткала тепихе само како бих се могла образовати. Суочила сам се с бројним финанцијским изазовима, али сам имала пуно планова за своју будућност. Нисам очекивала да ће све овако завршити. Сада се чини да морам спалити све што сам постигла у 24 године свога живота. Имати било какву потврду или награде Америчког универзитета сада је ризично; чак и ако их чувамо, нисмо их у могућности користити. За нас у Афганистану нема посла.Кад су се покрајине једна за другом рушиле, мислила сам на своје лепе девојачке снове. Моје сестре и ја нисмо могле спавати целу ноћ, сећајући се прича које нам је мајка причала о времену талибана и начину на који су се односили према женама – написала је она.