Српски певач доживео МОЖДАНИ УДАР на бини - Ђорђе Марјановић је био човек којег је Југославија обожавала, а ЧОЛА КОПИРАО

Легендарни певач, Ђорђе Марјановић био је велика звезда Југославије и уважаван ван граница земље. Стварао је предивне песме, многи и данас препричавају његове сценске наступе, те концерт који је одржао шапутајући. Његова слава била је феномен, али му је живот нанео и муке.

Први пут запевао као студент фармације

Као студент фармације, 1954. године, Ђорђе Марјановић први пут је запевао на једној београдској аудицији.

Већ 1963. кренуо је на турнеју по Русији са Радославом Грајићем и Бети Ђорђевић. Те године певао је у Москви, у сали са 25.000 седишта, три пута дневно! За десет дана видело га је и слушало 750.000 Московљана.

Душко Раданчевић, шеф једног малог београдског оркестра који је пратио певаче и глумце, позвао га је да пева у паузи између наступа певача забавне и народне музике.

Ђорђе је отпевао четири песме – Звиждук у осам, Плаво у плавом, Стидљива серенада и каубојску песму из једног филма. Публика је фантастично реаговала, тражила бис, а Ђорђе, како је спремио само поменуте песме, све их је отпевао на бис.

Његово појављивање на телевизији са песмом „Звиждук у осам“ одмах се претворило у опште одушевљење.

Он је био први певач забавне музике на простору Југославије који није само стајао за микрофоном већ је падао на колена, ваљао се по поду, плакао, бацао сако у публику.

Уписао се у историју као једини певач који је одржао концерт шапутајући

Захваљујући својој енергији и способности да оствари контакт са публиком, Марјановић на пречац постаје најпопуларнији певач у Русији. О њему је у Русији чак снимљен и документарни филм посвећен развоју руске музике.

- Грло ме издало само једном у каријери, 1967. године. Нисам отказао концерт у Лењинграду. Изашао сам на сцену и шапутао своје песме. Био је то диван рецитал у коме је учествовала цела публика. - испричао је Марјановић својевремено.

Шок на сцени - мождани удар на концерту Лепе Брене

Својевемено је на концерту Лепе Брене у Мелбурну у Аустралији, 14. априла 1990. године, доживео мождани удар на сцени док је певао песму „Мене нема ко да жали”.

Са стрепњом су очекиване вести о Марјановићевом здравственом стању. Неко време није могао да говори, али је својом упорношћу успео да се опорави. Чак је, на одушевљење својих фанова, приредио и неколико концерата на којима је изводио старе хитове, али на плејбек.

Од тешког можданог удара се никада није у потпуности опоравио. Болест му је трајно променила живот, а од публике се опростио концертом 2004. године.

Волео је две жене

Пут га је навео и на посао у Радио Београду. Радио је као инкасант. Тада већ улази у свет уметности статирајуци на филму и у позоришту.

У Радио Београду Ђорђе је срео лепу службеницу, продорног гласа – Злату Ракић која му је рекла да потпише уговор како би добио хонорар. Постали су пријатељи, а 1959-е се и венчали. Најпре га је одбила, али није одолела његовој упорности. Она је знатно утицала на његову каријеру. Ђорђе то признаје, уз напомену да је она у њему препознала таленат. Рекао је да упркос томе сто му је жена радила у Радио Београду напредовање није било лако као и да је примљен на аудијицији тек након сарадње са оперским певачем Д. Пивничким.

У Русији 1965-е среће Ели Николајевну, жену свог живота са којом се жени. Њихова љубав, како то обично бива са популарним личностима, била је предмет јавног преиспитивања… али Ђорђе се никада није покајао. Родила му је троје деце, била верни и брижни зивотни сапутник. Бринула је о деци, била стуб породице у којој је живела само узајамна љубав и разумевање.

Многи су га копирали, а Чола је то и признао

- Многи су ме безуспешно копирали, па су чак појединци које не желим да прозивам, на сцени правили од тога врхунски кичерај. Ипак, најдраже ми је признање врхунског певача Здравка Чолића који је отворено рекао да је пресликао моју сценографију и кореографију. Поштено, нема шта! - рекао је Ђорђе једном приликом.

Учествовао је на готово свим југословенским фестивалима забавне музике - Београдско пролеће, Ваш шлагер сезоне, Фестивал Опатија, Песма лета, Сплитски фестивал, Загребачки фестивал, као и неколико пута на југословенском избору за Песму Евровизије. На Беовизији 2009. је наступио заједно са Оскаром и саставом Бјути квинс у песми Суперстар Огњена Амиџића, Владимира Граића и Саше Милошевића Марета.

Добитник је и великог броја награда и признања, међу којима су: признање Национални естрадно-музички уметник Србије (2018), Златни микрофон Радио Београда (2016), Сретењски орден трећег степена (2015), Златна плакета Београда, Орден рада, Орден заслуга за народ са сребрним венцем. Председник СССР Михаил Горбачов доделио му је Орден за учвршћивање пријатељства и ширење културних веза између Југославије и СССР.