Брачни пар је НЕПРЕКИДНО СИЛОВАО 18 ГОДИНА, РОДИЛА ИМ 2 ДЕЦЕ - Извукла се на НЕВЕРОВАТАН начин, а ево како данас изгледа

Када је имала 11 година, Филип и Ненси Гаридо су киднаповали Џејси Дугард на путу до школе на језеру Тахое и држали су је у заточеништву наредних 18 година до њеног чудесног спасавања 2009. године.

10. јуна 1991. године, 11-годишња Џејси Дугард је отета испред свог дома у Калифорнији. Упркос неколико сведока - укључујући и њеног очуха - власти нису имале трагове о томе ко ју је одвео.

Помоћ ФБИ-а није их приближила проналажењу девојчице, а скоро две деценије изгледало је као да никада неће бити пронађена.

Затим, 24. августа 2009, нешто више од 18 година касније, човек по имену Филип Гаридо посетио је кампус Универзитета Калифорнија у Берклију са своје две ћерке да се распита о организацији верског догађаја у школи. На несрећу по Гарида, када је УЦПД извршио проверу његове прошлости, открили су да је регистровани се*суални преступник на условној слободи због отмице и силовања, пише ати.

Штавише, Гаридов повереник за условну слободу није знао да има децу. Два дана касније, Филип Гаридо се појавио на састанку за условну слободу, доводећи са собом своју жену Ненси, две младе девојке и трећу младу жену - и на крају је Гаридо одустао од шараде и све признао.

Две најмлађе девојчице биле су његова деца, али не и његовој супрузи Ненси. Уместо тога, то су биле ћерке најстарије девојке, која се звала "Алиса" и коју је Гаридо отео 18 година раније и силовао више пута. Њено право име је било Џејси Дугард.

Након 18 година заточеништва, Дугард је коначно била слободна и наставила је да прича причу о свом времену у затвору од стране Гарида у мемоарима Украдени живот.

Бројна силовања и тражење нове жртве

Пре киднаповања, Џејси Ли Дугард је била типична девојчица. Рођена је 3. маја 1980. године и живела је са својом мајком Тери и очухом Карлом Пробином. Карл и Тери Пробин добили су још једну ћерку, Шајну, 1990.

Годину дана након рођења њене мале сестре, живот Џејси Дугард се тотално променио, када су је отели Филип и Ненси, само неколико метара од њене куће.

Филип Гаридо је у међувремену имао историју се*суалног насиља. Према канцеларији окружног тужиоца Ел Дорадо, он је већ био осуђен за неколико злочина у време када је отео девојчицу.

Године 1972. Филип је дрогирао и силовао 14-годишњу девојчицу у округу Контра Коста. Четири године касније, у јуну у Саут Лејк Тахоу, убедио је 19-годишњакињу да уђе у његов ауто, а затим је везао лисицама и силовао је. Касније те године, у новембру 1976, покушао је да уради исту ствар и 25-годишњој жени, али је она успела да побегне и упозори комшије.

Само сат касније, Филип је намамио још једну жртву у свој ауто и одвео је у складиште у Рену где ју је сексуално напао. Само за овај злочин осуђен је на 50 година затвора.

Међутим, одслужио је само 11 година те казне. Комисија за условни отпуст сматрала је да се може потврдити да "не доприноси опасности по здравље, безбедност и морал друштва". Али неколико месеци након пуштања на слободу, посетио је једну од својих жртава, која је радила у једном бару. Рекао јој је: "Прошло је 11 година откако сам попио пиће."

Жртва је ово пријавила његовом поверенику за условну слободу — а повереник је у суштини одбацио инцидент, напомињући у свом досијеу да би "подвргавање електронском надзору представљало превелику гњаважу на основу хистерије или забринутости жртве ."

Са очигледно мало пажње на његове поступке, Филип Гаридо је почео да тражи своју следећу жртву.

Отмица Џејси Дугард

Тог јутра, Карл Пробин је оставио своју 11-годишњу пасторку на аутобуској станици, само неколико метара од породичне куће, очекујући да ће то бити јутро као и свако друго и да ће млада Џејси Дугард ускоро кренути у школу. Уместо тога, два странца су зграбила дете и увукла је у свој аутомобил. Пробин, још увек у свом дворишту, видео је ово. Скочио је на бицикл и јурио за аутомобилом - али није могао да их стигне.. Отишли ​​су, а неутешни очух је алармирао надлежне.

Нажалост, почетне претраге нису довеле никуда, па чак ни пси, авиони и ФБИ нису могли да уђу у траг девојчици.

Након девојчицине отмице, брак њеног очуха и мајке убрзо се распао.

Живот у заточеништву

Док су власти наставиле са бесплодном потрагом, Џејси Дугард је била приморана да уђе у свој нови живот 170 миља далеко у Антиохији у Калифорнији, у колиби у дворишту куће Филипа и Ненси Гаридо.

Девојчици су дали име Алисам, а Филип је подвргао младу девојку континуираној серији силовања која су резултирала двема трудноћама: првом када је Дугард имала 14, а другом када је имала 17 година.

У оба случаја родила је ћерку, а Гаридоови су децу порађали без икакве медицинске помоћи. Ускоро су ћерке Џејси Дугард живеле са њом у њеном затвору у дворишту.

"Осећам се као да тонем. Бојим се да желим контролу над својим животом... ово би требало да буде мој живот у вези са оним што волим... али опет ми је одузео. Колико пута сме да ми то одузме? Бојим се да он не види како ме ствари које говори чине затвореником... Зашто ја немам контролу над својим животом?"

Девојчица је водила дневник током својих 18 година заточеништва. Писала је о томе да је уплашена, усамљена, депресивна и да се осећа "невољеном".

У почетку је писала о својој породици и питала се да ли је траже. Временом, међутим, њена изолација и депресија навели су је да жуди за било којом врстом људске интеракције, чак и ако је долазила од Гаридоса.

Када је Дугард коначно пронађена жива после 18 година, прошла је кроз дуг период прилагођавања, није упознала како је то бити вољен или третиран као људско биће. Када је у јулу 2011. објавила своје мемоаре Украдени живот, разумљиво је била критична према агентима за условну слободу који, скоро две деценије, никада нису ухватили Гаридову превару.

"Смешно, како сада могу да погледам уназад и приметим како 'tajno двориште' није изгледало тако 'tajno'", присећа се Дугард. "То ме тера да верујем да ме нико није марио нити ме је заиста тражио."

Како је девојчица пронађена

У августу 2009, два универзитетска полицајца, сумњичави према Филипу Гариду, несвесно су довели до тога да се коначно реши мистерија нестанка Џејси Дугард. Али главно питање је остало без одговора: како Гаридов агент за условну слободу приликом посета није никада успео да примети Џејси у дворишту? Чак се и Џејси у својим мемоарима запитала исто.

Медији су велики део неуспеха за нерешавања злочина свалили управо на овог агента, Едварда Сантоса. Он је у новембру 2022, 13 година касније, прекинуо ћутање о случају.

"Претражио сам целу кућу и никада није било никог другог. Погледао сам у двориште и то је било типично двориште. Обично двориште, није било грозно, није било добро заштићено. Било је пуно отпада и много апарата остављених на травњаку, траве, зараслог шибља... Нисам видео ништа необично у томе", испричао је и додао да је он заправо заслужан за то што је Џејси уопште пронађена.

Тек након инцидента на Универзитету у Берклију, Сантос је постао свестан да Гаридо уз себе има две тинејџерке. Након што је чуо за сумњиву посету Универзитету у Берклију, агент је посетио Гарида у његовој кући и отворено га питао ко су две девочице са којима је виђен. Гаридо је рекао да је њихов отац тај који га је замолио да их покупи.

Сантос је ипак наложио Гариду да наредног дана дође у канцеларију за условну слободу са родитељима девојчица ради даљег испитивања. Уместо тога, Гаридо се појавио са својом женом Ненси, тинејџеркама и Џејси Дугард. Није прошло много времена пре него што је све признао.

"Климнуо еј главом три пута и рекао: "Ја сам је давно, давно, отео и силовао, док је још била дете"", рекао је Сантос.

"Волео бих да сам успео да откријем да си заробљена првог дана када сам ушао у ту кућу, Дакле, жао ми је због тога. Али, тог дана ја сам одрадио свој посао", индиректно се путем медија обратио Џејси.

Повратак украденог живота

Џејси је успела да превазиђе трауме и преокрене свој живот за 180 степени. Она је 2011. објавила своје прве мемоаре "Столен Лифе" и основала JAYC фондацију, организацију која пружа подршку породицама које се опорављају од отмица и сличних траума. У јулу 2016. објавила и своје друге мемоаре "Фреедом: My Book оф Фирстс". Редовни је гост у бројним телевизијским програмима и подкастима у којима говори о свом горком искуству, али и опоравку.

"Постоји живот након што се догоди нешто трагично. Живот не мора да се заврши ако ти то не желиш. Све се врти око тога како на то гледате. Некако и даље верујем да свако од нас држи кључ сопствене среће и да морате да га зграбите где год можете, у било ком облику", написала је у другим мемоарима.

Србија Данас/Стил/Пренела: Ј.Ш.