Исечак из дневника једне Марије: Петлићу певачу, сутра ме пробуди…
31. август, 1985. година
Поштар је позвонио и данас на наша врата, баш као и јуче. Уз широки осмех на лицу предао ми је честитку од баке и деке на којој је писало: „Срећан полазак у школу“. Исти такав знак пажње стигао је за мене и дан раније, само од тетке, а дан пре од кумова. Мама је у кухињи спремала разне посластице и, наравно, моју омиљену торту. Мешали су се, све до улазних врата, мириси специјалитета и Ц кафе.
То вече у нашем дому одзвањао је громки смех породице и пријатеља, понека песма и онај препознатљиви звук кад шољица топле прве и праве Ц кафе додирне тацницу. Прославили смо заједно ново поглавље у мом животу и дан касније пошла сам у први разред. У ђачку клупу, са првим зрацима сунца, испратила ме је мама, уз топао загрљај и своју омиљену кафу, која ме је подржавала и храбрила са стола. Ти мириси и та љубав постали су неодвојиви део мене.
31. август, 2022. година
Телефон је данас звонио чешће него иначе, али нико није тражио мене. Главна звезда дана је најмлађи члан наше породице, поносни седмогодишњак чији ће живот сутра добити нову ноту. Док у ретро шољу која атрактивним ликовима подсећа на ранија времена, сипам Ц кафу и уживам у овим драгоценим тренуцима, оживљавам у мислима сећања на породичне моменте када сам и ја била поносна седмогодишњакиња. Радује ме што се мало тога променило и што је ова дама у најбољим и најмудријим годинама уз мене.
Данас нам поштар није позвонио на врата, јер честитке стижу путем друштвених мрежа и мобилних апликација, али громки смех породице и пријатеља, понека песма, и онај препознатљиви звук кад шољица Ц кафе додирне тацницу поново одзвањају нашим домом. Одзвања и звук нових генерација, меша се са оним познатим, и чини традицију богатијом за неке нове погледе на живот.
Њихове шале, игре на уређајима које ми нисмо имали, жеља да се прославе изместе из дома у играонице у потпуности иду уз актуелне трендове, па се и маме све чешће одлучују да полазак у први разред славе на неким другим местима.
И нећете погрешити за шта год да се определите. Све док заједно обележавате значајне моменте, и оно што је ново и модерно лако може постати део традиције.
Поделите са нама своје приче и доживљаје. Који је ваш избор? Модерна прослава најзначајнијег 1. септембра у животу вашег малишана или она добро позната, традиционална?