ТЕШКА САОБРАЋАЈКА ИСПРЕД ЦРКВЕНЕ КАПИЈЕ - Огласио се отац Предраг Поповић: "Све се некако поклопи како не треба"

Отац Предраг Поповић је на свом Инстаграм провилу поделио фотографију са места несреће која се одиграла испред цркве у којој служи, док је он био у црквеном дворишту. 

Сви актери су повређени, али су преживели, а отац је Предраг Поповић је желео да ово искуство подели са својим пратиоцима и да има пошаље веома важну животну поруку поводом овог догађаја. 

"Као и свако јутро, братија се окупила на молитви. Након јутарње молитве изађосмо испред храма да у хладовини липа попијемо чај и кафу и да поразговарамо, као и свако јутро. Но овог јутра наш разговор је прекинуо тешки удес испред порте.

Јак ударац и облак прашине. Поскакасмо да видимо шта се десило. Камион са песком је улазио у порту, због радова које имамо, а ауто из правца Паланке је пуном брзином ударио у задњи део камиона. Старији човек и жена. Без кочења при великој брзини, можда и заслепљени од сунца, ударили су сувозачевом страном и заротирали се за 360°.

Прилазим ауту док братија зове хитну, човек свестан, са дубоким посекотинама главе. Није био везан и ербегови се нису активирали. Сувозачева страна уништена скроз. Жена без свести.

 Богу хвала, дише.

Позвао сам одмах ватрогасце јер морају пнеуматским маказама да отворе ауто да би хитна дошла до повређеног лица. За мање од два минута ватрогасци су били на лицу места. За мање од минут су отворили ауто попут конзерве. Хитна је преузела даље.

Богу хвала, жена је била везана и није имала видљивих повреда. Дошла је свести таман кад је хитна стигла. Обоје су превезени у Ургентни центар у Смедеревској Паланци живи.

Ово сам вам написао да подсетим све нас на то како се ствари могу догодити без наших могућности да их променимо. Зато је опрез увек потребан. Молим вас, браћо и сестре, не журите! Стићи ћемо све! Вежите се и будите одговорни. И сам некад попустим, ал чини ми се да ђаво баш тад највише чека. Да се човек опусти и заборави.

У целој овој ситуацији, мој ауто је био паркиран у порти и камион није могао да уђе од њега. Није погледао да је пролаз затворен и ето несреће. Све се некако поклопи како не треба. Само нас Бог сачува тако у многим случајевима, а да и не знамо и да Му не захвалимо.

Зато успоримо ток живота. Често ми се чини да возимо трке, а не да идемо где већ идемо. И то често причајући телефоном. Не мора се јавити увек! Нека сачека тај који зове. Секунда је то. Боље стићи икад него никад! Али најбитнија ствар коју сам хтео да кажем је да похвалим наше хитне службе спасавања. Ватрогасце из Велике Плане и хитну службу, као и полицију.

Посебно ватрогасну јединицу која се створила ту у рекордном року и у истом ослободили повређено лице.

Људи себи често дозволе да коментаришу друге, а ја кажем не дао Бог да нам неко од њих затреба. Полиција, ватрогасци, доктори и свештеници су ту за људе и то тад кад је најпотребније.

Чувајте се оговарања и осуђивања свих, а поготово ових позива. Још једном све похвале за све наше али и све службе у Србији.
Нека вас све Господ чува поготово вас који путујете."

ФОТОГРАФИЈУ СА ЛИЦА МЕСТА КОЈУ ЈЕ ОТАЦ ПЕЂА ПОДЕЛИО ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ. 

Предраг Поповић (свештеник Српске православне цркве, ожењен Иваном, отац Теодоре, Петра и Павла), од оца Душка и мајке Смиљане, рођен је 23. децембра 1983. године у Славонском Броду, где је и започео основно школовање. Ратна дешавања почетком деведесетих година приморавају његову породицу на пресељење у Врњачку Бању, где похађа основну школу „Попински борци“. Средњошколско образовање стиче у краљевачкој електротехничкој школи „Никола Тесла“, а након тога уписује Богословски факултет у Београду, где дипломира на предмету Пастирска психологија, код садашњег патријарха, а тада владике Порфирија, на тему „Самољубље у духовном и душевном животу.

Најпре је као вероучитељ службовао у школи „Попински борци“, потом у ОШ „Академик Радомир Лукић“ у Милошевцу, да би, пошто га је епископ пожаревачко-браничевски Игнатије 16. октобра 2011. рукоположио у чин ђакона – прешао у Свилајнац. Тамо је радио као катихета у средњој пољопривредно-ветеринарској школи са домом ученика (где је оформио кабинет за верску наставу и организовао такмичење за ученике који су у великом броју похађали овај предмет), а уједно био и координатор верске наставе.

У чин јереја бива рукоположен 29. јула 2012. године, а три дана касније по благослову владике Игнатија долази у своју прву парохију- Ракинац са Радовањем (општина Велика Плана).Током безмало шестогодишњег службовања, у овим насељима отац Предраг је оставио дубок траг. Захваљујући његовим великим личним напорима и харизми, уз помоћ житеља Радовања, фирми и приватних дародаваца, у обновљеном парохијском дому у Спомен комплексу Радовањски луг заживео је музеј вожда Карађорђа, вође Првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића.

Првог маја 2018. отац Предраг долази у Велику Плану где служи при цркви Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, а бива постављен и за старешину цркве Васкрсења Светог Лазара Четвородневника при капели на градском гробљу.