Родитељи, ОДМАХ РЕАГУЈТЕ! Ево како да поступате са дететом након УБИСТВА које се данас догодило у Београду
Припремите се пре него што било шта кажете или урадите!
Када се деси нешто незамисливо страшно, попут данашње пуцњаве у школи Владислав Рибникар у Београду, после првобитног шока и страха, поставља се и питање – шта родитељи могу и треба да кажу својој деци у таквим ситуацијама.
Оно што виђамо у вестима које повремено дођу са запада, посебно из Америке, нажалост десило се и у Србији – масовна пуцњава у школи, са трагичним исходом.
У тој атмосфери потпуног потонућа родитељи морају да смисле како да разговарају са својом децом о насиљу које се десило.
Не постоји један начин да се приступи таквим трагедијама, а начин на који родитељи прилазе свом детету зависи и од узраста и темперамента детета.
Америчка психијатријска асоцијација и Америчка академија за педијатрију препоручују избегавање ове теме са децом док не достигну одређену старост - око осам година, али опет све зависи од детета.
"Ако то директно не утиче на вашу породицу, деца млађа од осам година не морају да чују за тако нешто. Али родитељи би требало да разговарају са својом млађом децом о масовним пуцњавама ако су она у ризику да то чују од других", рекла је др Дебора Гилбоа, експерткиња за родитељство.
Иако се савети разликују у зависности од узраста, Гилбоа даје општу препоруку за све родитеље за овакве ужасне ситуације.
УМОР, СВРАБ, ВИСОК КРВНИ ПРИТИСАК, БОЛ У ЛЕЂИМА - Ова болест је ''TIHI УБИЦА'', обратите пажњу ако имате неке од ових симптома
Шкорпија да се ЧУВА ВИРУСА, велико изненађење за Стрелца! Хороскоп за среду је пред нама
"Прво, морате да пазите на своје понашање и своју реакцију на тај догађај. Оно што радите ће утицати на дете више од онога што кажете. Врло је важно да ваша прва реакција буде далеко од детета", каже Гилбоа и даја конкретне примере за разговор са децом различитог узраста.
Предшколци
Што се тиче мале деце, Гилбоа препоручује родитељима да им дају објашњење у виду кратке приче – од само једне реченице. Та прича треба да буде једноставна и да пренесе њихова уверења. Можда родитељи желе да њихова деца знају да је лоша особа повредила неког или да је неко са тешком болешћу био љут и повредио друге.
"За дете млађе од шест година то треба да буде објашњење у једној реченици. Покушајте да се фокусирате на позитивне ствари, као што су јунаци у тој причи која се десила."
Млађи основци
Опет, родитељи треба да одлуче о поруци коју желе да пренесу детету. Деца у нижим разредима основне школе ће постављати много више питања од предшколаца и родитељи треба да одлуче колико желе да поделе са њима.
Гилбоа наглашава да родитељи треба да заштите своју децу од фотографија и вести о немилом догађају јер ће те слике она у супротном дуго памтити, много дуже него речи.
Ако деца ипак виде слике, Гилбоа препоручује родитељима да покажу деци неке позитивне фотографије како би што је више могуће поништили ефекат оних првих.
"Пробајте да избалансирате све тако што ћете можда истаћи позитивне и храбре људе који су пожурили да помогну", рекла је она.
Деца до 12 година
Започните разговор тако што ћете питати своје дете да ли је чуло за пуцњаву која се десила.
"Код овако тешких тема за почетак питајте дете како се осећа у вези са тим", рекла је Гилбоа.
Ако јесте чуло шта се десило, послушајте његова осећања, а ако није, родитељи имају прилику да поделе своја уверења са дететом и уједно продубе однос са њим.
"То може да постане одличан разговор о вашем и дететовом погледу на систем вредности", рекла је она.
Тинејџери
Гилбоа и за тинејџере каже да их прво треба питати да ли су чули за најновију трагедију и да им дозволе да поделе своја осећања. Али тинејџери ће очекивати више.
"Тинејџери траже оно што се крије иза, траже решења, а данашња генерација верује у сарадњу и социјалну правду. Можете их питати тим поводом – шта би волео да урадиш, шта можемо заједно. Подучавање тинејџера да раде на промени помоћи ће им да буду отпорнији на оно што се дешава", рекла је она.
Гилбоа наглашава и да родитељи и даље морају да слушају осећања својих тинејџера и покажу емпатију.
"Мислим да код свакога акција чини да се осећамо ефикасним. Оно што желимо да наша деца ураде када виде да нешто није у реду је да покушамо да то поправимо."
