Сара има две ћерке које болују од Дауновог синдрома – Њена животна прича ће вас најежити (ФОТО)

Сара Хуремовић је Подгоричанка која је имала само двадесет година када је сазнала најрадоснију вест – да са својим супругом чека близнакиње. Све је било савршено и лекари су је уверавали да чека здраве девојчице. Међутим, Ирма и Илда болују од Дауновог синдрома. У емотивној исповести за Mycupoftea.rс, самохрана мајка Сара открива кроз шта је све пролазила последњих осам година, који тренутак јој је најтеже пао и шта јој враћа осмех на лице.

- Поред свих уредних контрола и урађеног трипле теста, десио се превремени порођај у тридесет првој недељи трудноће. На свет сам донела два анђела. Илда и Ирма су рођене 18. авгусра 2008. године, истог дана као и ја, само двадесет година раније (1988). Верујем да постоји нека јача сила и да то није случајно.

Три недеље након њиховог рођења, неонантолог је мом тати и мени саопштио да морамо посетити генетичара, што смо и урадили. Поменути доктор, генетичар, ми је одмах саопштио да су моје девојчице деца ометена у развоју која неће моћи да ходају, да се хране саме и обављају најосновније потребе као сва остала деца. Укратко, рекао ми је да су Ирма и Илда девојчице са Дауновим синдромом. То сам прихватила изузетно тешко, јер уопште нисам знала шта је Даунов синдром и шта све та болест са собом носи.

Кроз шта је све прошла, то само она зна, а Сара се, са сузама у очима, присетила најтежег тренутка у одрастању њених ћеркица.

- Најтеже ми је пало када је Илда са само девет месеци била два пута у коми и Ирминих седам операција које су проузроковале њен губитак косе који ме дотукао.

Времена за депресију и очај није било. Сара је морала да се суочи са околностима од којих се сваки родитељ највише плаши и настави живот који се заувек променио. Болнице су постале њихова друга кућа.

- Од првог дана када су изашле из болнице уздигла сам главу и борила се колико сам могла. Много је ту труда и рада уложено. Седамнаест пута сам боравила у институту у Игалу, шест месеци у Котору, у стационару за глувонему децу у Београду, Липовачким шумама и многим другим установама. Упоредо сам их свакодневно водила код дефектолога и логопеда у Првом Удружењу деце и омладине ометене у развоју у којем сам сада ја ПР.

Међутим, ту мукама није крај. Храбра Сара одлучила је да се разведе од супруга од којег, како каже, није добила довољно подршке за одгајање девојчица којима је пажња најпотребнија.

- После десет година брака и потпуног неразумевања мог бившег супруга, одлучила сам да живот наставим сама са њих две и омогућим им што бољи и безбрижнији живот као и сопствени извор прихода. Пре годину и по дана сам позајмила новац и почела продају гардеробе у изнајмљеном стану где сам у исто време радила и пазила на девојчице. Велики сам борац и оптимиста у животу. Било је ноћи када нисам ни спавала и наравно сваки труд се исплати, па се надам да ће и овај. Тачно је да сам власница једног бутика женске гардеробе у Подгорици у којем Илда и Ирма проводе јако много времена, где су укључене макар када стигне гардероба у излагању и слагању свега што тамо продајемо.

Иако ради два посла, Сара истиче оно што свака мама зна, а то је да је најзахтевнија родитељска обавеза да њихова деца буду срећна и васпитана. Позитивна је, јака, али има тренутака када не зна како да настави даље.

- Одгајати дете је јако велико одрицање и одговорност, посебно када постоји неки додатни проблем. Деца као деца захтевају много бриге и борбе да би их родитељи извели на прави пут. Наравно да се деси да паднем с времена на време, али моји главни покретачи су управо оне. Њих две су моја снага, која ме диже и тера да се борим за њихово боље сутра.

Велику подршку Илди и Ирми пружају другари из школе.

- Другари, прво из вртића, а сада и из школе, су их јако лепо прихватили, помажу девојчицама, јако су им посвећени, позивају их на рођендане и воле да се друже са њима.

Илда се у слободно време бави манекенством и то веома успешно, а из првог реда увек је бодре мама и сестрица.

- Илда је прва манекенка са Дауновим синдромом на свету која је са својих пет година прошетала пистом Монтенегро Fashion Week-a. Она је, такође, прва девојчица у бившој СФРЈ која је пријављена и која је освојила награду за, Miss анд Мистер Монтенегро Кидс’, где је постала принцеза Црне Горе и Miss интернета 2016. године. Добила је две дипломе и сада похађа курс за трећи степен манекенства.

Храбра, насмејана и позитивна Сара поручује родитељима чија су деца оболела од било које болести да их не скривају у својим домовима, већ да на њих гледају као на здраво и способно дете.

- Родитељима који имају децу са посебним потребама бих препоручила да се поносе њима, да их воле, пазе и мазе, јер није њихова грешка што су рођени такви. Да их социјализују што више, тако што ће их укључити у што више активности и што више друштва.

Имала је поруку и за све оне који су здрави, али често веома незадовољни.

- Људима бих препоручила да буду срећни и када је реч о најмањој ситници, јер управо то чини живот лепшим и безбрижнијим. Срећа је у малим стварима.