Sara ima dve ćerke koje boluju od Daunovog sindroma – Njena životna priča će vas naježiti (FOTO)

Sara Huremović je Podgoričanka koja je imala samo dvadeset godina kada je saznala najradosniju vest – da sa svojim suprugom čeka bliznakinje. Sve je bilo savršeno i lekari su je uveravali da čeka zdrave devojčice. Međutim, Irma i Ilda boluju od Daunovog sindroma. U emotivnoj ispovesti za Mycupoftea.rs, samohrana majka Sara otkriva kroz šta je sve prolazila poslednjih osam godina, koji trenutak joj je najteže pao i šta joj vraća osmeh na lice.

- Pored svih urednih kontrola i urađenog triple testa, desio se prevremeni porođaj u trideset prvoj nedelji trudnoće. Na svet sam donela dva anđela. Ilda i Irma su rođene 18. avgusra 2008. godine, istog dana kao i ja, samo dvadeset godina ranije (1988). Verujem da postoji neka jača sila i da to nije slučajno.

Tri nedelje nakon njihovog rođenja, neonantolog je mom tati i meni saopštio da moramo posetiti genetičara, što smo i uradili. Pomenuti doktor, genetičar, mi je odmah saopštio da su moje devojčice deca ometena u razvoju koja neće moći da hodaju, da se hrane same i obavljaju najosnovnije potrebe kao sva ostala deca. Ukratko, rekao mi je da su Irma i Ilda devojčice sa Daunovim sindromom. To sam prihvatila izuzetno teško, jer uopšte nisam znala šta je Daunov sindrom i šta sve ta bolest sa sobom nosi.

Kroz šta je sve prošla, to samo ona zna, a Sara se, sa suzama u očima, prisetila najtežeg trenutka u odrastanju njenih ćerkica.

- Najteže mi je palo kada je Ilda sa samo devet meseci bila dva puta u komi i Irminih sedam operacija koje su prouzrokovale njen gubitak kose koji me dotukao.

Vremena za depresiju i očaj nije bilo. Sara je morala da se suoči sa okolnostima od kojih se svaki roditelj najviše plaši i nastavi život koji se zauvek promenio. Bolnice su postale njihova druga kuća.

- Od prvog dana kada su izašle iz bolnice uzdigla sam glavu i borila se koliko sam mogla. Mnogo je tu truda i rada uloženo. Sedamnaest puta sam boravila u institutu u Igalu, šest meseci u Kotoru, u stacionaru za gluvonemu decu u Beogradu, Lipovačkim šumama i mnogim drugim ustanovama. Uporedo sam ih svakodnevno vodila kod defektologa i logopeda u Prvom Udruženju dece i omladine ometene u razvoju u kojem sam sada ja PR.

Međutim, tu mukama nije kraj. Hrabra Sara odlučila je da se razvede od supruga od kojeg, kako kaže, nije dobila dovoljno podrške za odgajanje devojčica kojima je pažnja najpotrebnija.

- Posle deset godina braka i potpunog nerazumevanja mog bivšeg supruga, odlučila sam da život nastavim sama sa njih dve i omogućim im što bolji i bezbrižniji život kao i sopstveni izvor prihoda. Pre godinu i po dana sam pozajmila novac i počela prodaju garderobe u iznajmljenom stanu gde sam u isto vreme radila i pazila na devojčice. Veliki sam borac i optimista u životu. Bilo je noći kada nisam ni spavala i naravno svaki trud se isplati, pa se nadam da će i ovaj. Tačno je da sam vlasnica jednog butika ženske garderobe u Podgorici u kojem Ilda i Irma provode jako mnogo vremena, gde su uključene makar kada stigne garderoba u izlaganju i slaganju svega što tamo prodajemo.

Iako radi dva posla, Sara ističe ono što svaka mama zna, a to je da je najzahtevnija roditeljska obaveza da njihova deca budu srećna i vaspitana. Pozitivna je, jaka, ali ima trenutaka kada ne zna kako da nastavi dalje.

- Odgajati dete je jako veliko odricanje i odgovornost, posebno kada postoji neki dodatni problem. Deca kao deca zahtevaju mnogo brige i borbe da bi ih roditelji izveli na pravi put. Naravno da se desi da padnem s vremena na vreme, ali moji glavni pokretači su upravo one. Njih dve su moja snaga, koja me diže i tera da se borim za njihovo bolje sutra.

Veliku podršku Ildi i Irmi pružaju drugari iz škole.

- Drugari, prvo iz vrtića, a sada i iz škole, su ih jako lepo prihvatili, pomažu devojčicama, jako su im posvećeni, pozivaju ih na rođendane i vole da se druže sa njima.

Ilda se u slobodno vreme bavi manekenstvom i to veoma uspešno, a iz prvog reda uvek je bodre mama i sestrica.

- Ilda je prva manekenka sa Daunovim sindromom na svetu koja je sa svojih pet godina prošetala pistom Montenegro Fashion Week-a. Ona je, takođe, prva devojčica u bivšoj SFRJ koja je prijavljena i koja je osvojila nagradu za, Miss and Mister Montenegro Kids’, gde je postala princeza Crne Gore i Miss interneta 2016. godine. Dobila je dve diplome i sada pohađa kurs za treći stepen manekenstva.

Hrabra, nasmejana i pozitivna Sara poručuje roditeljima čija su deca obolela od bilo koje bolesti da ih ne skrivaju u svojim domovima, već da na njih gledaju kao na zdravo i sposobno dete.

- Roditeljima koji imaju decu sa posebnim potrebama bih preporučila da se ponose njima, da ih vole, paze i maze, jer nije njihova greška što su rođeni takvi. Da ih socijalizuju što više, tako što će ih uključiti u što više aktivnosti i što više društva.

Imala je poruku i za sve one koji su zdravi, ali često veoma nezadovoljni.

- Ljudima bih preporučila da budu srećni i kada je reč o najmanjoj sitnici, jer upravo to čini život lepšim i bezbrižnijim. Sreća je u malim stvarima.