Српској певачици МАЈКУ И БРАТА УБИЛИ НА КОСОВУ! Изгубила и сина, првог дечка ШАМАРАЛА - Мира Косовка себи није могла да опрости ПРОПАЛЕ БРАКОВЕ
Узастопне породичне трагедије су јој доносиле и неизрециву бол и тугу
Осамдесетих година Мирјана Петричевић, познатија као Мира Косовка, била је звезда Југославије коју су сви волели.
Одрасла је у патријархалној породици са два старија брата и једним братом близанцем. Према њеним речима, о љубави и забављању могла је само да машта, али то за њу није био проблем, јер су многобројне породичне и кућне обавезе рано пале на њу, а била је и склона маштању и повлачењу у себе.
Основно образовање и гимназију завршила је у родном граду. А Дефектолошки факултет уписала је 1977. године у Београду. Већ тада полако се почела предавати музици и свом таленту. Са песмом и албумом „Грешна ти душа“ ‘86. озбиљно је укрочила у естрадни свет. Тада добија и уметничко име Мира Косовка. Њена животна прекретница дешава се ‘88. године са албумом „За шаку љубави“. Заправо, насловна балада је направила прекретницу у Мирином животу и каријери. Вртоглави продајни тиражи су добили на димензији, она прави бум у бившој држави Југославији.
Доживео МОЖДАНИ УДАР НА БИНИ, ЈЕДИНИ на свету одржао КОНЦЕРТ ШАПАТОМ: Ђорђе Марјановић је био човек којег је Југославија обожавала, а ЧОЛА КОПИРАО
Док је ИШЛА НА САХРАНУ једне СЕСТРЕ, друга јој ПОГИНУЛА ПРЕД ОЧИМА: Јадранка Стојаковић остала непокретна, па умрла у старачком дому
Код деде у Рисну упознала прву љубав
– Деда ми је имао кућу у Рисну, па смо лета проводили тамо. У тој се кући окупљала цела фамилија. Увек је ту било и много деце. Сећам се како је лепо било кад нас двадесетак седне за сто да руча. Ми клинци дружили смо се између себе, али и са мештанима и гостима који су долазили редовно, сваког лета. У једној од суседних кућа распуст је проводио и један мали Новосађанин, у почетку мој друг, а касније и прва љубав. После другог разреда гимназије израсли смо обоје, а нарочито он, Бојан, како се звао. Мада је био две године млађи, сећам се да сам се чудила и дивила тој наглој трансформацији код њега. Тада сам први пут осетила нешто сасвим ново, неки флуид који је почео да струји између Новосађанина и мене. Али наше скривене погледе приметио је и мој брат близанац Мирослав, и није нас остављао на миру. Пратио ме је у стопу и стално стајао између Бојана и мене. У једном тренутку Бојан је чак хтео да се због тога потуче са њим. Кад сам видела да је ђаво дошао по своје, ја сам ту наивну, дечју „везу” прекинула. Повратак за Ђаковицу, школа и уобичајени ритам брзо су истиснули осећање губитка и чежње – причала је она својвремено за „Сабор“.
Себи никад није опростила избор мужева
У право забављање с момцима кренула је тек кад је постала студент и дошла у Београд. Њен први момак био је пет година старији од ње и веома много јој је помогао да преживим нагли прелаз из мале и затворене средине, каква је била ђаковичка, у велеград попут Београда.
Њене везе су, како је открила, увек биле дуге, али би јој и те како сметало уколико би она постала доминантнија од свог мушкарца.
– Моје љубавне везе трајале су увек дуго, никад мање од годину дана. Нисам лако раскидала старе, ни отпочињала нове везе. Проблем је, међутим, био тај што сам јака личност и што сам у вези увек доминирала. То мушкарци тешко подносе, а искрено речено, и сама сам васпитавана да је мушкарац мушкарац, а жена жена и да, на известан начин, он мора да буде тај који је доминантан. Кад дође до обрнутих улога, кад се ја осећам као да сам мушко, а то се често догађало, онда нисам била задовољна. Понекад сам себе хватала у ситуацијама у којима глумим незаштићено и послушно женско, само да бих постигла правилан ред ствари, али је то ипак било претварање. Слично је било и у мојој породици. Отац је волео да истиче како је он газда у кући, а стварно је на себи и кућу и децу држала мајка. Она је имала снаге и одлучности за све: она је кућу направила, она је напунила, она нас је подигла. Отац није знао ни ексер да закуца. Такав однос снага умео је да се понавља и у мојим везама с момцима. Све је чекало на мене, сваки проблем решавала сам ја. То би ми, пре или касније, дојадило – исповедала се певачица.
Мира иза себе има два пропала брака. Са својим другим супругом Бранком Вишњићем 1995. је снимила дует „Луталица“. Он је недавно био такмичар у емисији Никад није касно. Он је напустио Миру због Весне Змијанац која је, како је Мира често причала, упропастила њен брак. Но, Бранко каже да је дан након Веснине и Мирине свађе у студију схватио да више њихов брак нема смисла.
- Ја себи никада нећу опростити избор својих мужева. Не разумем да је неко толико слеп поред очију, али нек су живи и здрави. То двоје пријављених, да не кажем венчаних - насмејала се певачица у емисији "Магазин Ин"
- Опростила сам себи много тога, јер нису биле велике ствари. Али те мужеве нисам, јер сам са много љубави улазила у те односе, и први пут сам била слепа и глупа, па други пут, па трећи пут... Помислила сам да сам толико глупа и рекла себи да нећу више да се удајем. Веровати људима је јако тешко, дошло је неко време, да ти нико не опрашта успех, здравље, лепоту да не причам... То себи никада нећу опростити - додала је Мира.
1999. године доживљава неописиву трагедију
1999. година је за њу била веома стресна и болна. Те кобне године албански екстремисти су јој убили мајку, након чега је она отишла за Аустралију. Многе финансијске недаће су је задесиле, као и целу њену породицу. Морала је да се сналази, а тешка времена су је натерала да пристане и на малу зараду ради егзистенције.
Њеним мукама није било краја. Поред мајчине смрти и брат јој је преминуо, а она је испричала како се борила са свим тим животним бродоломима и поред свега остала насмејана.
- Када је мој брат близанац умро, знала сам, осетила сам то. Била сам у Аустралији и баш док је он умирао, осећала сам да ме све ту у грудима боли, нисам могла да дишем, имала сам осећај да ја умирем. Ујутро су ми јавили да је мој Мирослав мртав. То су тешке ране и не дао бог ни највећем непријатељу да осети део мог бола и терета.
Мајку су ми убили, свирепо, на такав начин да њено тело никада није пронађено. Она нестаје 1999. године. Не знам више где да је тражим, све сам покушавала. Само желим да сахраним своју мајку, као да тражим много. Док сам жива, нећу одустати, носила сам свуда папире, али наставићу потрагу, казала је певачица. - рекла је тада певачица.
Изгубила и сина
Певачица је открила и да је остала без нерођеног сина.
- Имао је седам месеци, то је већ било дете. Нисам знала да нешто није како треба, умро је у мени а да ја то нисам ни знала. Отишла сам на контролни ултразвук и сазнала да је моје дете мртво. Ништа ме није болело, ништа ми није било, никакве симптоме абортуса нисам имала и одем тамо, оно мртво ми дете. Шок! Довиђења, друже, довиђења, памети... Знаш, сине, он је имао кило и деветсто грама, на последњем ултразвуку су рекли да добро напредује. Али јачина, нисмо ни свесни колико је психа јака код човека. Једноставно знаш да поново мораш напред. Бог ме је изабрао да носим тај крст, ја га мушки носим, могу ти рећи - закључила је легендарна певачица за Курир.
Писало се да је Мира мушкарац оперисан да буде жена
- Прогласили су ме мушкарцем који се оперисао да буде жена. Када сам тек почињала. Због тога што имам специфичну боју гласа. Те имам дрвену ногу јер не носим кратке сукње. Гледалац ме је једном код Минимакса уживо питао да ли сам била мушко, а ја подигнем врат и кажем: "Види ми врат, како су ме лепо изоперисали". После ме никада нису прозивали
