Српкиње, СУТРА МОРАТЕ СЛАВИТИ са ЖИТОМ - Многи сматрају да се изоставља за Аранђеловдан, а ево шта је исправно
Колач, свећа и жито три су симбола крсне славе!
Православни верници сутра славе Светог архангела Михаила, славу у народу познату као Аранђеловдан. Домаћинства која славе морају за сутра припремити славску свећу, колач, који се меси у дому у којем се прославља и наравно жито.
Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.
Његов култ настао је у 3. веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског. Као крсну славу, Аранђеловдан су славили Цар Душан Силни, Стефан Немања и његови синови. Слава је Саборне цркве у Београду.
У народу се верује да време на Аранђеловдан показује како ће бити током целе зиме и пролећа. Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака и усмерава невернике на прави пут. У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара.
Јесте ли већ искусили ТАЈНУ ПОКАЈАЊА ? Једини начин да ОКАЈЕТЕ ГРЕХЕ је кроз ИСПОВЕСТ, ево ПОДСЕТНИКА како то да учините
Шта БИБЛИЈА каже о ИНТИМНИМ ОДНОСИМА ПРЕ БРАКА? Свештеник открива да ли би ПРОШЛОСТ ПАРТНЕРА требало да утиче на МИР У НАШОЈ ДУШИ
Шта све треба припремити за славу?
Најважније је да за славу спремите славски колач, жито, свећу и црно вино. Заблуда је да се за славу подразумева велики ручак. Припремају се ове обавезне четири ствари, а све остало је ствар избора, могућности и жеље.
Дан уочи славе, домаћица куће меси колач од чистог пшеничног брашна, у који се додаје мало богојављенске и освећене водице пред славу. Колач се украшава разним украсима од простог теста (брашно и вода). На централном делу треба да се нађе украс са симболом ИСХС (Исус Христос побеђује).
Славски колач заправо симболише Христа, који је хлеб живота, а вино којим се колач прелива приликом освештавања означава Христову крв, која је текла из његових рана. Одмах након освештавања, укућани узимају по комадић колача, а затим га секу и служе другим гостима уз ручак.
За славу треба купити већу воштану свећу, која се поставља у свећњак и посебно украшава. Пали се на дан славе, пре сечења колача (уколико се обавља у кући). Домаћин се прекрсти, изговори молитву и упали свећу шибицом. Свећа и њен пламен симболизују светлост науке Христове.
Свећа треба да гори целог дана, а гаси се на следећи начин: Домаћин се прексти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кашичицу и излије вино на фитиљ. Свећа ће се полако угасити, а затим је треба однети пред икону или на неко друго свечано место у кући, где треба да стоји до славе наредне године. Може се палити приликом заједничких молитви у кући.
Уочи славе, домаћица припрема кољиво или панаију, односно славско жито. Жито се спрема од чистог и отребљеног зрна пшенице у чистој води. Затим се цеди и меље, а ради лепшег укуса, додају се млевени ораси и млевени шећер.
Славско жито се затим пребацује у лепу, ниску чинијицу, лепо се обликује и украшава такође орасима и шећером. Приликом освештавања колача, носи се и жито - у средину се ставља и пали свећица, жито се такође прелива вином у облику крста, а затим се свећица вади. На њено место можете да ставите неки цвет.
Да ли се жито спрема и за Аранђеловдан?
Једна од заблуда је, указује српска црква да се жито не спрема за "живе" свеце: Аранђеловдан и Илиндан, јер пред Богом нема мртвих. Сматра се да се ова погрешна пракса везује за култ умрлих пошто се кољиво спрема и за парастосе прецима.
У оба случаја, жито симболизује жртву Богу, православље и хришћанско веровање у опште васкрсење. И зато се на дан славе кољиво, заправо приноси Богу у име оног светитеља који се прославља тог дана. Без обзира да ли тај светац није прошао кроз биолошку смрт, као нпр. Архангел Михаило и Свети Илија, или је живео, па се упокојио.
Славска трпеза
Поред набројанога што чини славу: славски колач, славско жито, свећа и вино, по нашем народном обичају домаћин припрема славски ручак који се обавља на дан славе. У неким крајевима се припрема и вечера уочи славе, на коју долазе гости, и то се зове навечерје празника. Негде се слави и други, па чак, и трећи дан славе.
Одсуство веронауке условило је да се слава претворила скоро искључиво у славску гозбу, на којој, нити домаћин, нити гости знају о правом смислу и суштини славе, па чак ништа ни о светитељу који се слави. Пошто се то претворило, дакле, у обилну гозбу, сиромашније породице данас нису у стању да финансијски издрже толики трошак.
Подвлачимо поново овде, да је слава пре свега духовни догађај и доживљај уз оно што је неопходно за сам обред резања колача, а све остало је ствар воље и могућности сваке породице.
