Сутра СЛАВИМО Светог Саву - Домаћице, у част светитеља умесите ово пециво, НОСИ се у ЦРКВУ за НАПРЕДАК и благостање у кући
Традиционално прављење пецива! Погледајте поступак прављења!
Свети Сава се сматра једним од највећих светитеља Српске православне цркве.
Свети Сава, по рођењу Растко, рођен је око 1174. године у Расу у династији Немањића. Био је најмлађи син жупана Стефана Немање и Ане Вукановић (касније монахиње Анастасије).
Растко Немањић је са 15 година добио од оца управу над Захумљем све док није, како предање налаже, његова потреба за миром и молитвом допринела томе да након две године побегне на Свету Гору.
Растко се замонашио на Светој Гори, у манастиру Светог Пантелејмона, и добио име Сава.
Предање о Светом Сави говори да је његов отац, жупан Стефан Немања, послао војску како би га вратили кући. Када је војска стигла на Свету Гору, Растко је већ био замонашен. Отац му се убрзо придружио у монашком животу, те се око 1196. године замонашио у манастиру Студеница добивши име Симену.
Свети Сава и Свети Симеун заједно су изградили манастир Хиландар, једини српски манастир на Светој Гори.
Одједном је постао ТАЈАНСТВЕН и НЕРВОЗАН, а датуми су постали његова ОПСЕСИЈА? 10 сигурних знакова да ће вас ЗАПРОСИТИ
Знате ли ШТА УНОСИТЕ у ОРГАНИЗАМ са једном КОНЗЕРВОМ мариниране САРДИНЕ - Листа је дугачка и изненадиће вас
Свети Сава се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. У народу је остао упамћен као велики просветитељ, духовник и заштитник вере и народа. Путовао је по српским земљама учећи народ како да раде, да копају, шију, спремају храну, делећи где год да се појави неизмерну љубав и знање.
Светосавске переце
Народна легенда каже да су се некада људи јако мучили да би добили брашно од жита. Туцали су жито на разне начине, а ништа од тога није доносило резултат. Народна прича каже да је све то гледао Свети Сава па се сажалио и одлучио да смисли неку бољу и лакшу справу. Проблем је био сипање жита у воденични камен, те што светитељ никако није могао да направи чекетало и кош.
Једног дана дође ђаво Светом Сави у воденицу да види шта је направио. Видевши како је незгодно што се жито из врећа сипа рукама у рупу од камена, показао је Светом Сави како ће направити кош и чекетало, под погодбом да му се за то уступи један дан у години да буде његов у воденици.
Свети Сава је пристао и одредио да Бадњи дан припадне ђаволу. На Бадњи дан, пошто према предању припада ђаволу, ретко који воденичар чува воденицу, а тог дана нико неће ни да меље жито. Свети Сава је знао зашто је ђаволу одредио баш тај дан. О Божићу се смрзну реке, па се не може ни млети, те тако ђаво никад не може узети ујам.
У знак захвалности што им је олакшао млевење жита те спасио воденицу од ђавола, у народу је поникао обичај да се на Савин дан меси пециво од белог пшеничног брашна које се носи у цркву и тамо дели деци. У Банату, али и другим деловима Србије се од пецива најчешће праве переце.
Уколико овај велики празник падне на среду или петак, као што је то случај ове године, праве се посна пецива у част Светог Саве.
Рецепт за посне Светосавске переце
Састојци
- 500 г брашна
- 1 кесица сувог квасца
- 350 мл воде
- 1,5 кашичица соли
Припрема
Све састојке умесити у глатко тексто и оставити на топлом да удвостручи масу. Нарасло тесто поделити на 8 једнаких делова и формирати переце. Формиране переце оставити још мало да нарасту. Премазати хладном водом, и посути крупном сољу. Пећи у претходно загрејаној рерни на 200 степени 15 до 20 минута. Готове переце посути смесом од воде и брашна и вратити још 5 минута у рерну.
