АНГИНА ПЕКТОРИС: Ево који су ризици, како да је препознате на време и како се лечи
Није на одмет знати.
Притисак, пуноћа, стезање или бол у средини груди, а понекад и нелагодност у врату, вилици, рамену, руци или леђима типични су симптоми ангине. Ови напади обично трају пар минута и нестају након кратког одмора или употребе лека ''нитроглицерин''.
ОБЛОГЕ ОД КУПУСА: Најбољи лек за дојке, оток, кашаљ
ЗАШТО СУ СУЗЕ ЛЕК И ЗАШТО ЈЕ ДОБРО ПЛАКАТИ? Све се одражава на наше здравље
ОВО СВАКА ЖЕНА ТРЕБА ДА ЗНА: Мирис вагине вам може рећи више него што мислите
Узроци и фактори ризика за ангину пекторис: пушење, физичка неактивност, висок крвни притисак, високе масноће (холестерол), дијабетес, породична историја исхемијске болести срца.
Ангина се може јавити код особа са болестима срчаних залистака, особа са неконтролисано високим крвним притиском или код кардиомиопатија (увећања срца које постоји код болести срца). Ови случајеви су ретки. Многе врсте непријатности у грудима нису повезане са ангином. Пример су горушица, бронхитис и упала плућа, тешка анксиозност и панични напади.
Ангина се често јавља када срце тражи више крви. На пример, трчање за аутобусом може бити окидач за напад ангине. Шетња, с друге стране, не изазива напад. Ангина се може јавити још и за време вежбања, код јаких емоција или екстремних температура.
Неки људи који су доживели спазам коронарних артерија могу имати ангину док се одмарају (пример нестабилне ангине, Призменталове или варијантне ангине пекторис).
За третман ангине пекторис се дају лекови који повећавају снабдевање срца крвљу или кисеоником или обоје. Лекови који повећавају снабдевање крвљу су коронарни вазодилататори; они проузрокују релаксацију крвних судова. Када се то деси, лумен крвних судова постаје већи, што повећава доток крви, тиме и допремање више кисеоника и хране срчаном мишићу.
''Нитроглицерин'' је лек који се најчешће користи. Потребе срца за кисеоником се могу модификовати лековима који смањују крвни притисак. Они смањују радно оптерећење срца и тиме повећану потребу за кисеоником.
Лекови који успоравају срчани ритам имају сличан ефекат. За ове ефекте користе се лекови познати као бета блокатори и калцијум антагонисти. Избор лека зависи од индивидуалних карактеристика сваког пацијента.
Постоје ситуације када се раде инванзивне процедуре, као катетеризација и балон дилатација, ласер ангиопластика, артериографија, атеректомија, стент процедуре и бајпас графт хируршке технике. Пре примене било које од ових процедура, лекар мора пронаћи место блокаде делова коронарних артерија.