Нагло је ПРЕСТАЛА да пије КАФУ: Седам дана касније, оно што јој се ДЕСИЛО описала је као КОШМАР
Зависник сте од кофеина? Онда морате да знате шта ће се десити са вашим телом ако избаците кафу из своје свакодневнице.
Седела сам у канцеларији доктора док ми је мирно објашњавао да имам срце склоно аритмијама и срчаним сметњама али да се са тим живи, да то није крај света и да постоје ефикасни начини да се то контролише.
Климала сам главом као папагај у неком магновењу које се дешава када ти неко сручи информацију на главу а ти појма немаш шта ћеш са њом.
ОСВАНУЛА ФОТОГРАФИЈА Соње Колачарић у ТОПЛЕСУ: Атрактивна глумица у ИЗАЗОВНОЈ ПОЗИ запалила интернет! (ФОТО)
Тек након ТРАГИЧНЕ СМРТИ мајке, јавност је САЗНАЛА да је Реља Поповић син ВЕЛИКЕ ИКОНЕ српске културе (ФОТО)
Кашика ОВОГ УЉА дневно смањује ризик од ДВЕ НАЈОПАСНИЈЕ БОЛЕСТИ данашњице!
Таман сам се спремала да се обучем и изађем у пакао београдске врућине када је лекар додао - требало би да престанете да пијете кафу. Тад сам се тргла али је доктор наставио.
- И да не претерујете са чајем, никако енергетска пића а за недозвољене супстанце да не причам - рекао је човек куцајући извештај онако успутно као да ми није управо одузео велики део живота.
Да се разумемо - не пушим, не пијем и не памтим кад сам последњи пут села на ладан бетон али кафу волим. Имам пет врста кафе у кући! Имам апарат са капсулама са још 10 укуса. Људи ми их масовно поклањају јер знају да сам кофеински зависник. Истина - то би објаснило део мојих симптома прескакања срца, дрхтавице и оног осећаја лупања у грудима као да ће срце да ти искочи али чешће сам то приписивала стресу него кафи. Кафа је у мом малом хаотичном свету била ритуал, страст и шоља коју сам испред себе на послу држала као штит.
Заправо, излазећи из ординације мени је само било у глави - шта ће ми физичко здравље ако ментално пукнем? Таква реакција на одузимање порока се, драги моји, зове зависност. Ускоро ми је то постало болно јасно.
Те ноћи сам размишљала колико могу да изврдам савет доктора (шта, једна шоља није страшна?) али сам итекако знала да ја баш нисам лаган случај. У мојој породици су шансе да ћеш пасти мртав до педесете биле негде фифти - фифти а ја сам кренула да газим ка четрдесетим довољно брзо да знам да некад морам и да станем. И тако сам сутрадан ујутру као прељубница која оставља љубавника побегла на посао а да апарат за кафу нисам ни погледала. Да заварам рефлекс уместо кафе из моје велике лепе шоље навртала сам воду. У 11 сати када обично почиње најинтензивнији део дана седела сам испред монитора као опаљен голуб и петнаест минута куцала одговор на најобичнији мејл. Тако је почело.
Први дан
Не знам шта радим. Крећем се кроз неку необјашњиву маглу у којој је сваки потез напоран. Ствари за које ми је раније требало пет минута сада или трају сат времена или не могу ни да их почнем. Не иде ми се напоље. Не устаје ми се из столице чак ни да једем. Осећам се толико слабо и безвољно да чак нисам ни гладна.
Пакао је почео у пет. Уместо да устанем и кренем са посла седела сам и буљила у монитор покушавајући да предам смену колеги. Око је почело да ми се затвара и у следећем тренутку је почела таква мигрена да нисам могла да устанем од стола. Ретко када имам главобоље и ово ме тако саставило да умало да отрчим у тоалет да испустим душу.
Глава није прошла читавог дана, попустила је тек негде пред спавање - али како сам ујтуру отворила очи тако ми је постало јасно да је са новим даном почела нова главобоља.
Други дан
Нити могу да једем нити сам гладна. Живим на салати и паковању лешника. Шта год да поједем мука ми је. Сада већ осећам дрхтавицу и необјашњив бес, као да је неко узео мој ПМС и лупио му шамар. Када ме по доласку кући са посла поново заболела глава толико сам побеснела јер немамо киселу воду у фрижидеру да ме муж погледао као да је нека дивља животиња упала у стан. Хвата ме неки неиздрж, буквално хоћу из коже да искочим.
- Молим те, попиј кафу - каже ми несрећни човек који живи са мном.
- Нећу! Два дана сам издржала - кажем. И схватам. Ја брате слатки имам апстиненцијалну кризу. Таман сам кренула да попијем лек за главу када сам видела натпис на паковању "са кофеином". Има га у пола лекова за болове којима се кљукамо. Има га и у неким чоколадама, соковима, енергетским пићима.
Пет дана је трајала моја битка са самом собом. Главобоље су се мало смањиле али и даље су се појављивале више пута дневно. Апетит ми се вратио и мука је престала. Након недељу дана од избацивања кофеина приметила сам невероватну промену.
Недељу дана од мог развода са кафом седела сам на послу одморнија него икада пре. Више нисам бленула на телефону до један ујутру. Спопао би ме огроман умор већ око поноћи а буквално бих се увукла у кревет и заспала за десет минута.
Почела сам да се будим као нормално људско биће а не зомби који једном руком већ пали шпорет да пристави џезву. Мозак ми више нема оне природне падове након кофеинског подизања, нити ме спопада онај моменат напетости или убрзаног лупања срца.
На моје изненађење расположење ми је сјајно, а сви моји страхови да ћу изгубити ритуал су прошли када је муж сав поносан донео паковање кафе без кофеина (у шали га зовемо мој метадон) која има сасвим коректан укус и фин плацебо ефекат.
Да ли ми фали онај моменат убрзања након кафе у којем се изоштре боје и све постане мрву лакше - понекад. Мада морам да признам да је контрола над сопственим организмом и сном, а наравно и здравље, тотално вредно тога.