НАУЧНО ДОКАЗАНО: Ове две ствари СВАКО може да уради, а значајно подижу ниво хормона СРЕЋЕ!

Сваки пут када смо љубазни према некоме, мозак нас награди осећајем среће. И то није урбана легенда. Истраживања недвосмислено показују да је последица љубазности појачано лучење серотонина - хормона среће, али и допамина - који "ради" само када смо заљубљени. Што више срдачности, то је ризик од депресије мањи, а имунитет јачи.

ЗДРАВЉЕ НА ДОХВАТ РУКЕ: 3 ПОТПУНО природна лека, која имају улогу БОЉУ него АНТИБИОТИЦИ!

Ти слатки мали гестови пријатности, те чаробне речи "извини" и "хвала", чине нас и задовољнијим и лепшим и успешнијим. Али можда је право питање - шта то беше љубазност?

МИСЛИТЕ ДА ИМАТЕ ПРОБЛЕМА СА СТОМАКОМ: Ово су ПРВИ симптоми рака јајника - РЕАГУЈТЕ на време

Све је ређе "срећемо" у људским речима и делима. Изненадимо се када је спазимо на лицима комшија, колега, пролазника, угоститеља. Како смо запали у тај ћорсокак? Јесмо ли љубазност свесно послали у историју или смо је несвесно заборавили? Социолог културе др Ратко Божовић резигнирано констатује да је она у нашем друштву већ дуго скрајнута врлина. Почели смо од ње да се ограђујемо. Да је се стидимо.

- Дозволили смо да нестане из свакодневног живота, па чак јој нисмо допустили ни да се подразумева тамо где јој је било место - каже Божовић. - Догодило се то да сада на уласку у лифт своје зграде сваког дана виђамо исте људе који не упућују једни другима ни љубазан осмех, а камоли питање: "Како сте?". Највише што можемо да очекујемо је да нас неко мрзовољно поздрави, показујући да њему, као ни нама, није ни добро јутро ни добро вече. Или у најбољем случају иде питање у духу афоризма: "Довиђења, како сте? Дакле, не занима нас стварно како је неко, него изражавамо дистанцу и равнодушност пропраћену иронијом.

Зашто се ујутру будимо са лошим задахом?

У преводу - одрекли смо се нечега што ништа не кошта, а много вреди. Јер, истраживања показују да када смо љубазни и неко је љубазан према нама, наш мозак лучи више окситоцина и допамина, због чега се осећамо опуштеније и задовољније. Продуктивнији смо на послу и боље сарађујемо са колегама. Када је професор Соња Лимбирски са калифорнијског Универзитета Риверсајд спровела експеримент током којег су њени испитаници за месец и по дана доживели пет љубазности недељно, резултати су показали да им је ниво среће порастао за 41 посто. А како је тај осећај заразан, значи да је њиме била "инфицирана" бар још једна особа у околини. Међутим, на љубазност се данас гледа као на нешто без чега не само можемо, него и треба да живимо. Поразно!