НЕМАЧКИ НОБЕЛОВАЦ ЗАПРЕПАСТИО СВЕТ: Ове ДВЕ НАМИРНИЦЕ изазивају велики број БОЛЕСТИ
Праве киселост организма који доводе до канцера
Године 1931. немачки научник Ото Хејнрих варбург (1883.-1970.) примио је Нобелову награду за проналазак основног узрока рака. Др Варбург је открио да је рак резултат антифизиолошког начина живота.
Антифизиолошким начином исхране (претежно храном која закисељује) и физичком неактивношћу тело ствара киселу средину слабо опскрбљену кисеоником.
Ћелијска киселост истискује кисеоник, а мањак кисеоника у ћелијама ствара киселу средину.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/09/25/untitled_design_28.jpg?itok=CMqTmXNm)
ДОКТОР НЕСТОРОВИЋ ОТКРИВА: За добар и јак имунитет потребне су вам само ове 3 ствари!
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/09/25/untitled_design_29.jpg?itok=_X9jPd5l)
Ево како да вам ПОЖУТЕЛИ ЈАСТУЦИ БУДУ БЛИСТАВО БЕЛИ: Овако ћете уклонити све бактерије и нечистоће
Др Варбург је рекао: “Мањак кисеоника и киселост су две стране исте медаље: ако неко има једно, има и друго”.
Ако имате превисоку киселост, аутоматски ће вам недостајати кисеоника у организму; ако вам недостаје кисеоника имаћете закисељен организам. Кисела средина је средина без кисеоника.
- Ако одузмете здравој ћелији 35% њеног кисеоника, можете је претворити у ћелију рака за само два дана”, тврдио је др Варбург..
Туморска су ткива кисела, док су здрава алкална. Киселост организма доводи и до многих других болести.
Здраве ћелије живе у алкалној средини пуној кисеоника, која омогућава њихово нормално функционисање.
Киселост и алкалност организма зависи од хране
Након што је завршен пробавни процес, храна, зависно од свог нутритивног профила, ствара услове киселости или алкалности у телу.
Поједностављено речено, алкалност организма зависи о тога шта једемо.
Кисело или алкално стање мери се ПХ скалом од 0 до 14, где је 7 неутрална зона. Од 0 до 7 је кисело, а од 7 до 14 је алкално.
Међутим, нека храна закисељује крв и загађује тело.
Храна која закисељује тело:
* Рафинирани шећер и сви његови деривати. Од свих је најгори, јер нема беланчевина, масти, витамина ни минерала, само рафинисане угљене хидрате, који шкоде гуштерачи. Његов пХ је 2,1 (веома кисео).
* Месо (све врсте)
* Производи животињског порекла – млеко и сиреви, павлаке, јогурт итд.
* Рафинисана со
* Рафинисано брашно и сви његови деривати као што су тестенина, торте, колачи итд.
* Хлеб
* Маргарин
* Кофеин
* Алкохол
* Дуван
* Сва индустријски прерађена и конзервирана храна, која садржи конзервансе, вештачке боје, ароме, стабилизаторе итд.
* Антибиотици и уопштено сви лекови
Храна која алкализује:
* Сво сирово поврће. Неко је кисело по укусу, али у телу се мења и постаје алкално.
* Воће. На пример, лимун унутар тела има веома висок степен алкалности. (Немојте да вас завара његов веома кисели укус).
* Бадеми. Врло су алкални.
* Интегралне житарице: једина алкализирајућа житарица је просо. Све су остале житарице лагано киселе, но идеална исхрана треба и одређени проценат киселости па треба јести и нешто житарица. Све житарице морају се јести куване.
* Мед. Има врло високу алкалност.
* Хлорофил. Зелене биљке садрже хлорофил који је веома алкалан.
* Вода. Важна је за производњу кисеоника. Увек будите добро хидрирани, пијте воде малим гутљајима током целог дана.
* Вежбање. Вежбе помажу одржавати алкалност организма јер дају кисеоник целом телу. Седалачкии начин живота уништава живот.
Мишљења стручњака
- Све такозване природне смрти нису ништа друго него терминална тачка засићености тела киселошћу”, рекао је Џорџ W. Криле из Кливленда, један од најпризнатијих хирурга на свету.
- Нису важна безбројна имена болести, него чињеница да оне све произлазе из основног узрока: превише киселости у телу.” – Др. Теодор А. Бароди, књига “Алкализуј или умри” (“Алцализе ор Дие”):
- Повећана закисељеност организма узрок је свих дегенеративних болести. Ако дође до поремећаја равнотеже и организам започне складиштити киселост и токсине у већој мери него што их може излучити, онда се јављају болести” – др. Роберт О. Јанг.