ЛИМФНИ ЧВОРОВИ НА ВРАТУ? - Постоји могућност да се ради о ТУМОРУ, имате ове симптоме? Проверите узроке

У људском телу има око 500 до 600 лимфних нодуса (чворова), од чега се половина налази у пределу врата. Када ти чворови "отекну", то стање се назива лимфаденопатија и тада говоримо о абнормалности у виду величине, броја или конзистенције нодуса.

Ова појава је свакако нешто што може да уплаши пацијента. Када је стање потпуно бенигно, а када се треба јавити лекару и испитати прави узрок, открива нам др Анђелина Живановић, специјалиста интерне медицине и субспецијалиста хематологије из здравственог система Меди гроуп.

"Према клиничкој класификацији, лимфаденопатије се деле на локализоване и генерализоване. Генерализована лимфаденопатија подразумева увећање лимфних нодуса у две или више регије. У око 75% пацијената се јавља локализована лимфаденопатија, од чега код 50% лоцирана је у врату (цервикална лимфаденопатија). Код пацијената са цервикалном лимфаденопатијом млађих од 30.година је у 80% бенигне природе , док код пацијената старијих од 50.година је бенигно у 40% . У пределу врата се издвајају лимфни нодуси следећих регија: субмандибуларна, предња и задња цервикална, преаурикуларна, постаурикуларна, окципитална и супраклавикуларна регија", открила нам је на почетку докторка.

Који су могући узроци отицања лимфних жлезди на врату?

Цервикална лимфаденопатија може бити узрокована реакцијом лимфног нодуса на антигену стимулацију у склопу бактеријских и вирусних инфекција, инфекцијом самог лимфног нодуса (лимфаденитис) и малигном пролиферацијом ћелија лимфног нодуса. Специфични узроци подразумевају инфектовне агенсе ( бактерије, вируси, микобактерија , паразити), autoimmune и малигне болести. На одређену етиологију цервикалне лимфаденопатије се може посумњати на основу груписања лимфних нодуса.

У погледу инфекција се сматра да уколико су увећани лимфни нодуси у субмандибуларној или предњој или задњој цревикалној регији, потребно је искључити инфективну мононуклозу (ЕБВ), бактеријске инфекције горњих респираторних путева ( стрептококне, стафилококне), цитомегаловирусну инфекцију (ЦМВ), токсоплазмозу ( Toxoplasmosa гонди), микобактеријску инфекцију. Такође посумњати и на болести зуба. Потребно је размишљати о вирусној инфекцији рубеола, када су увећани лимфни нодуси постаурикуларно или окципитално. Преаурикуларна лимфаденопатија се уочава код вирусних или бактеријских инфекција коњуктива, болести огреботине мачке (узрочник Bartonella хенселае).Потребно је искључити бенигне болести штитне жлезде или ларинкса, као и гљивичне и микобактеријске инфекције,када је присутна супраклавикуларна лимфаденопатија.

Чешћа удруженост цервикалне лимфаденопатије и малигнитета је присутна код пацијената старијих од 40.год., мушког пола, са супраклавикуларном лимфаденопатијом или са увећаним лимфним нодусима дуже од 8-12 недеља, са општим знацима ( повишена телесна температуре, губитак у телесној тежини, ноћно презнојавање, свраб по кожи). Потребно је сагледати присуство лимфаденопатије у другим регијама, присуство увећане слезине и јетре као и присуство других тегоба (нпр: проблем са дисањем, варењем...) .Десна супраклавикулана лимфаденопатија је повезана са карциномима у медијастинуму, плућима или једњака. Лева супраклавикуларна лимфаденопатија (“Вирховљев”лимфни нодус) указује на карцином абдомена и мале карлице (нпр: желуца, жучне кесе, панкреаса, бубрега, тестис, јајника или простате). Преаурикуларна лимфаденопатија се јавља код карцинома штитне жлезде, сквамоцелуларног карцинома главе и врата. Било која цервикална лимфаденопатија може бити повезана са лимфомима, акутним леукемијама или хроничном лимфоцитном леукемијом (HLL).

Да ли треба одмах ићи код лекара или сачекати (и колико) да се оток сам повуче?

Требало би да се пацијент јави на преглед лекару када примети увећани лимфни нодус. Јако је битно узети анамнезу и обавити физикални преглед. Анамнеза нам може помоћи да утврдимо да ли постоје општи симптоми или симптома инфекције код пацијента, који су фактори ризика живљења и изложености провоцирајућем фактору као и породично оптерећење за малигне болести .Говоримо о тзв „фокусираном“ физикалном прегледу где је важно обратити пажњу на следеће карактеристике увећаног лимфног нодуса као што су величина, чврстина, болност и покретљивост лимфне жлезде. Сматра се да је лимфна жлезда лоцирана у регији врата увећана, уколико је већа од 1 цм. Увећан лимфни нодус као последица инфекције је болан, покретан, мекше конзистенције. За разлику, увећан малигни лимфни нодус је тврде конзистенције, безболан и непокретан. Важан је и временски ток лимфаденопатије.

Међутим, пацијенти често неће приметити када се увећање лимфног нодуса по први пут јавило, чак и на очигледним местима као што је врат. Након анамнезе и “фокусираног” физикалног прегледа можемо направити план даљег испитивања (нпр: лабораторија,радиолошка снимања и/или биопсија) у циљу проналажења узрока цервикалне лимфаденопатије. Дијагностички приступ ће се разликовати у зависности да ли је у питању инфекција, аутоимуна болест или постоји сумња да се ради о малигнитету.

Који знакови нам говоре да се жлезде неће повући саме и да се обавезно морамо да посетимо лекара?

Уколико се потврди инфекција, потребно је спровести лечење те инфекције. Ако није утврђена етиологија на основу анамнезе, физикалног прегледа и лабораторије и искључена сумња на малигнитет, пацијенти се прате 3-4 недеље. Уколико се региструје комплетно смањење увећаног лимног нодуса, пацијент се само прати. У наведеном периоду праћења требало би саветовати пацијенте да дођу раније на преглед лекару, уколико развијају нове симптоме, увећање лимфне жлезде или појава нових увећаних лимфних жлезди. Међутим, код пацијената код којих постоји сумња за висок ризик малигнитета и код пацијената који се прате и код којих нема побољшања, потребно је урадити биопсију лимфног нодуса са патохистолошком анализом.

Да ли постоји неки вид превенције или самопрегелда који бисмо могли да урадимо код куће?

Не постоји вид превенције, али пацијент може на основу самопрегледа – свакодневна визуализација предела врата у огледалу да примети увећан лимфни нодус и да се јави лекару.

Србија Данас/Лепа и Срећна/Биљана Станковац/Пренела: Т.О.