ШТЕТЕ МОЗГУ - Ствари које чинимо свакодневно због којих наше тело "вришти", утичу на слабљење памћења и умни капацитет

Здравље нашег мозга веома је важно, али постоји неколико ствари, које чинимо свакодневно из навике, због којих наш мозак "вришти".

Даниел Г. Амен је познати амерички психијатар и неуролог. Он је пружио пар савета путем којих можемо задржати виталност мозга и сачувати га од оштећења.

Испарења производа за чишћење

Код коришћења ових производа најважније је - Сигурност на првом месту! Било би најбоље да носите заштитну маску за лице и рукавице када чистите кухињу или купатило. Многи производи овог типа садрже састојке који су штетни по здравље и које приликом чишћења удишемо. Ови састојци су, наравно, добри против прљавштине, али су лоши по ваш мозак и могу довести до његовог оштећења.

Вештачке боје и заслађивачи

Америчка студија доказала је да вештачки заслађивачи временом смањују капацитет памћења. Такође је показано да и вештачке боје имају негативан утицај на наш мозак. Из овог разлога би требало што више избегавати намирнице које у свом садржају имају вештачке боје и заслађиваче.

Прегласна музика на слушалицама

Док се возимо градским превозом, шетамо или пратимо свој омиљени подкаст, слушалице су нам стално у ушима. Коме су слушалице подешене на најјачи волумен, прети му опасност од оштећења слуха. Лекари саветују да јачина звука не би требало да прелази јачину од 85 децибела. 

Социјална изолација

Доказано је да самоћа и социјална изолација могу штетити мозгу. Зато изађите са пријатељима, дружите се. Упишите курс језика или уплатите чланарину у теретани како бисте ступили у контакт са другим људима.

Превише времена крај екрана

Они који на послу проводе много времена на рачунару, ризикују да оболе од такозваног "Office-eye" синдрома. Вишечасовно гледање у екран никако није добро по здравље и очи. Могу се јавити главобоље и суве очи. Такође, није добро ни стално гледати у телефон. Апликације нам данас пружају могућност да проверимо колико смо времена провели на телефону и на тај начин можемо сами себе контролисати.

Савет: На сваких 20 минута, фокусирајте се на неки предмет који је од вас дистанциран барем дведесетак метара и то чините 20 секунди. Ово ће помоћи да се очи релаксирају.

Превише шећера

Светска здравствена организација саветује да дневни унос шећера не би требало да буде већи од 6 кафених кашичица. Међутим, у многим производима се налази скривени шећер и из тог разлога можемо лако прекорачити ову препоручену количину. Покушајте да се држите подеље од готових производа и заслађених напитака. 

Премало кретања

Кретању се не радује само ваше срце, већ и ваш мозак. Да ли су у питању вежбе издржљивости, трчање, пливање или обична шетња, свака врста физичке активности шири волумен мозга и утиче на наше меморијске капацитете.

Лош сан

Веома је важно за наше тело да успоставимо добар ритам спавања, да на време лежемо и будимо се. Али оно што је кључно, јесте дужина нашег сна. Експерти упорно понављају - Одраслом човеку је за нормално функционисање и здрав мозак потребно 6-8 сати сна.