Печени БИК се ВРТИ НА РАЖЊУ! Отац Предраг Поповић изазвао буру на мрежама: "Баш безвезе!"
Свештеник је желео да подели поучну причу, а његову поруку изгледа нису добро схватили.
Отац Предраг Поповић изазвао је бројне коментаре на Инстаграму једом од својих последњих објава. Поделио је фотографије печеног бика, како би поентирао причу коју је желео да пренесе.
Ово је међутим код људи изазвало опречна мишљења, а многи изгледа нису ни схватили поенту.
Човек је припремио великог бика за ражањ, испекао га и рече:
- Кћери, позови нашу фамилију и комшије да дођу сести и да једу с нама...
Кћерка је изашла и повикала: - Помозите нам да угасимо пожар у кући мог оца!
За неколико минута група људи је изашла да помогне, а други су се понашали као да нису чули.
Људи који су изашли да помогну су јели и пили колико год могу.
Отац се окренуо запањено према кћери и рекао:
- Људи који су дошли, не познајем их? Никада их прије нисам видио. Па где су нам најближи, пријатељи и рођаци?
Кћерка је рекла:
- Они који су напустили своје домове дошли су да нам помогну да угасимо пожар у нашој кући, а не на гозбу.
Значи, ово су они који заслужују великодушност и гостопримство.
Закључак:
Ко је ту за тебе у тренутку катастрофе, проблема, недаћа, он је твој ближњи, писало је у објави поред фотографије печеног бика.
"Све се нешто питам, како ће вегани гледати на ову причу, а и слику? Замисли, дођеш да гасиш пожар, а они ти изнесу вола печеног, а ти веган... баш безвезе."
"О господе Боже ,јел видиш шта пишу незналице, процитајте текст неписмењаци поново, па шта ако је испечен бик, шта ви зивите од луфта. Није поента приче шта је заклано ужасни људи."
"Родбина ти прва окрене леђа, осетио сам то на својој кожи. Поучна прича, мудра девојка."
"Жива истина, одрадила сам несто слично и остала у шоку!"
Предраг Поповић (свештеник Српске православне цркве, ожењен Иваном, отац Теодоре, Петра и Павла), од оца Душка и мајке Смиљане, рођен је 23. децембра 1983. године у Славонском Броду, где је и започео основно школовање. Ратна дешавања почетком деведесетих година приморавају његову породицу на пресељење у Врњачку Бању, где похађа основну школу „Попински борци“. Средњошколско образовање стиче у краљевачкој електротехничкој школи „Никола Тесла“, а након тога уписује Богословски факултет у Београду, где дипломира на предмету Пастирска психологија, код садашњег патријарха, а тада владике Порфирија, на тему „Самољубље у духовном и душевном животу.
Најпре је као вероучитељ службовао у школи „Попински борци“, потом у ОШ „Академик Радомир Лукић“ у Милошевцу, да би, пошто га је епископ пожаревачко-браничевски Игнатије 16. октобра 2011. рукоположио у чин ђакона – прешао у Свилајнац. Тамо је радио као катихета у средњој пољопривредно-ветеринарској школи са домом ученика (где је оформио кабинет за верску наставу и организовао такмичење за ученике који су у великом броју похађали овај предмет), а уједно био и координатор верске наставе.
У чин јереја бива рукоположен 29. јула 2012. године, а три дана касније по благослову владике Игнатија долази у своју прву парохију- Ракинац са Радовањем (општина Велика Плана).Током безмало шестогодишњег службовања, у овим насељима отац Предраг је оставио дубок траг. Захваљујући његовим великим личним напорима и харизми, уз помоћ житеља Радовања, фирми и приватних дародаваца, у обновљеном парохијском дому у Спомен комплексу Радовањски луг заживео је музеј вожда Карађорђа, вође Првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића.
Првог маја 2018. отац Предраг долази у Велику Плану где служи при цркви Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, а бива постављен и за старешину цркве Васкрсења Светог Лазара Четвородневника при капели на градском гробљу.