Прославила Свету Петку - Погледајте РАСКОШНУ ДЕКОРАЦИЈУ на столу Лидије Вукићевић, ово ЈЕЛО је обавезно, без њега нема славља (ВИДЕО)

Лидија Вукићевић прославила је своју крсну славу Свету Петку.

Како је Лидија Вукићевић истакла, на славу је позвала 30 пријатеља, велики је перфекциониста и осим добре хране, битна јој је и декорација.

- Једно десетак дана сам припремала све. Велики сам перфекциониста. Волим да све буде на свом месту, битан ми је естетски моменат и наравно не стављам храну у други план, да направим ове венчиће око колача, жита и свеће и да се људи осећају у амбијенту пријатно - прича она и открива одакле јој инспирација за све што ради у свом дому:

- Инспирацију црпим од саме себе, ја сам неко ко воли да се бави кућом и цео живот се бавим кућом, али не само да се купи и донесе. Знам да фарбам рамове од слика, преправљам. Знам све да радим по кући што би можда некоме био потребан мушкарац мени не треба. Ја сам креативац, доста радим са фарбом, четкицама, ексерима. Волим да сама направим, офарбам, да је то неко моје дело, а не само отићи и купити.

Слава не може да прође без овог специјалитета.

- Кад бих се ја питала меса никад не би било, пошто ја не једем месо. Мислим да је мој специјалитет сува пуњена паприка са пиринчем, то је нешто што ја волим. Веома поштујем традицију и наше обичаје, трудим се да са породицом и пријатељима то и одржим и да на трпези буду српска јела, од сарме, паприке, пасуља пребранца, печења, сира, кајмака. Више прибегавам тој традиционалној кухињи него модернијој.

Одлична је домаћица, али како каже не воли да кува, али синовима мора да испуни жељу и припреми им оно што они воле.

- Најчешће траже да правим шпагете, али ја то радим само кад сам расположена. Знам све да кувам, али не волим да кувам. Волим да чистим по кући. Кување јесте креативно и када ме ухвати та нека еуфорија, ја могу да кувам три дана, али могу да три месеца не кувам. Нисам неко ко ће пре да уђе у кухињу, више волим да се бавим фарбањем и рестаурацијом ствари. Дивим се људима који савршено кувају. Моја деца највише воле шпагете и говоре ми да их чешће правим, али сада живе са девојкама, оне су то научиле, па не морам ја да кувам.

Како је истакла, одрастала је у веома срећној и веселој породици, те се празника из детињства увек радо сећа.

- Моји родитељи су били 60 година у браку, волели су се највише на свету и ту љубав су пренели на мене. Они су мене усрећили све године живота, све док су били у овом животу. Имали смо увек кућну помоћницу која нас је увек увесељавала. Увек ми је за Нову годину у чизму стављала поморанџе. Правили смо Снешка Белића, увек је било радости и весеља. Моји родитељи су били модерни. Моје одрастање прате њихове журке у кући, стално се играло и певало. Одрастала сам веома срећно и имала најбезбрижније детињство које може дете да пожели. Били су веома реални, никад нисам била размажена. Не одређује моје понашање што сам ја јавна личност, одређује ме оно што сам ја и шта људи кажу о мени. Увек сам гледала оно што човек поседује унутар себе.

Никада не бих славила славу у кафани

Глумицу смо упитали како гледа на модерне трендове и то што многи прослављају славу у кафани.

- Не желим никога да увредим, али ја никада не бих волела да славим славу у кафани, код мене ће бити 30 људи. Не волим ту гласну музику. Можемо да се дружимо у кафани, али слава је колач, свећа и жито. Ове године сам позвала пријатеље који су ми кроз живот значили. Другарица из основне школе, средње, факултета, колегиница са посла, биће Јелица Сретеновић. Не заборављам праве људе.

Србија Данас/ Блиц/ Нина Денда/ пренела: Д.М.