ГУМЕНИ КАТЕТЕР ПОВЕЗАН НА ГРЛО: Синиша Кулић након операције са ОТВОРЕНОМ РАНОМ - носи АПАРАТ са овом СВРХОМ
Отежано говори
Синиша Кулић јуче се појавио испред болнице, како би пружио подршку ћерки Миљани Кулић која је јуче оперисала ногу након повреде. Микси се након операције вратила у "Задругу", а највећи утисак јуче оставио је њен отац Синиша који након операције грла, не изгледа добро и не може да говори. Све изјаве је преусмерио на супругу Марију Кулић.
Оно што су многи приметили је да Синиша носи нешто што личи на апарат који му је повезан за грло, а који му помаже да говори након операције.
Кулићу је након операције грла постављен катетер који му олакшава тренутно стање, а ево о чему се заправо ради.
ДОКТОР ИСТИЧЕ: Четири ГРУПЕ НАМИРНИЦА које доприносе здрављу СРЦА, ПОДМЛАЂУЈУ, убрзавају метаболизам
СРБИ ЈЕДУ ОБЕ СЛАНИНЕ, А ЈЕДНА ВРСТА ЈЕ ИЗУЗЕТНО ОПАСНА: Нисте ни свесни коју ШТЕТНУ СТВАР САДРЖИ У СЕБИ
Губитак гласа је један од највећих инвалидитета за већину пацијената после тоталне ларингектомије. Поред естетског и функционалног дефекта узрокованим присуством трахеостоме као и дефекта предње стране врата, највеће ометање пацијенту представља губитак нормалног гласа.
Рехабилитација гласа после ларингектомије се може поделити на 3 категорије:
- езофагеални говор
- вештачки осцилатори
- трахеофарингеални шантови или фистуле
Шант формација
Раних '80-их, уведена је нова техника једносмерне валвуле која се пласира кроз мали пунктат на задњем зиду трахеје. Оваква валвула допушта експирираном ваздуху да прође из трахеје у езофагус али и не допушта ретроградни пролаз садржаја из фаринкса до трахеје. У овом периоду, оваква техника је постала стандард у рехабилитацији говора. Разне допуне и модификације ове протезе су у току, као и коришћења раличитих облика, са различитим пририском и дужином који су тренутно у употреби.
Компликације
Најчешће компликације обухваћене извођењем ове интервенције је неуспело проширење фистуле до те мере да не може да омогући пласирање гуменог катетера. Обично, ова грешка се може брзо уочити и кориговати и интервенција се успешно обавља. Много гора компликација је извођење интервенције на неизлечивом пацијенту, као што је пацијент под радиотерапијом или који је озбиљно потхрањен.
У таквим случајевима, постоји вероватноћа да ће се зид истањити, а фистула проширити, и на тај начин добити пацијента са симптоматском ларинготрахеалном фистулом која се не затвара спонтано. У неким случајевима ови пацијенти захтевају хируршко затварање, што обично подразумева коришћење свежег ткива, обично мишићних залисатака при затварању овог отвора. Још једна компликација може бити неадекватан избор пацијента. На жалост, обично је тешко предвидети који је пацијент у могућности да користи ТЕП
Закључак
Од три могућности које се могу користити за рехабилитацију гласа, ТЕП се технички најлакше изводи и важи за најсигурније и најпогоније методе за пацијента. Примарни ТЕП се треба применити свим пацијентима који су подвргнути тоталној ларингектомији, уколико не постоје специфичне контраиндикације.
Затим, оним пацијентима који су претходно имали ларингектомију и који имају отежану технику говора треба понудити секундарни ТЕП. Најбољи резултати се добијају када се о пацијенту брине читав тим професионалаца укључујући СЛП који дају инструкције пацијенту о коришћењу и одржавању протезе.
