Српска водитељка ишла по манастирима и мислила да УМИРЕ, па открила да болује од аутоимуне болести - Све је почело од проблема са КРВНИМ ПРИТИСКОМ, а ево које је још СИМПТОМЕ навела

Адисонова болест, позната и као примарни адренални инсуфицијент, представља озбиљно здравствено стање које се јавља када надбубрежне жлезде не производе довољно хормона, укључујући кортизол и алдостерон. Ова болест може имати значајан утицај на свакодневни живот пацијената, а многи од њих се боре са симптомима који могу бити тешки за препознавање.

Симптоми Адисонове болести

Симптоми Адисонове болести су често неспецифични и могу се развијати постепено, што отежава постављање дијагнозе. Неки од најчешћих симптома укључују:

- Хронични умор и слабост
- Губитак апетита и мршављење
- Низак крвни притисак, посебно приликом устајања
- Тамна пигментација коже, посебно на прегибима
- Повишена осећај нервозе или анксиозности
- Ниску толеранцију на стрес
- Болове у мишићима и зглобовима

У тежим случајевима може доћи до адреналне кризе, која се манифестује као нагли пад крвног притиска, интензивна бол у стомаку, повраћање и губитак свести, што представља хитно стање које захтева брзу медицинску помоћ.

Оља Црногорац: Инспирација за многе

Једна од познатих личности која се отворено бори са Адисоновом болешћу је водитељка Оља Црногорац. У емотивном видеу на ТикТоку, Оља је поделила своју личну борбу са овом болешћу, оснажујући многе који се суочавају са сличним изазовима. Њена храброст да отворено говори о свом стању служи као инспирација и подстицај другим пацијентима да не губе наду.

- Људи, ћао свима, јуче је био доста емотиван дан, доста вас је слало своје дијагнозе и највећи број питања која сам добијала су везана за то који су то били први знаци Адисонове болести и како сам ја сазнала да имам тај здравствени проблем. Први проблем од којег сам патила читавог живота је био низак крвни притисак, други најбитнији знак је био да ми је било константно хладно, било да је лето, било да је зима, било да је напољу 50 или 2 степена, ја сам увек цвокотала од хладноће. Трећи најбитнији знак је имунолошки одговор мога тела на било који вирус, била сам болесна на два месеца, са температуром сам се суочавала и по десет дана. Имала сам гнојне ангине, стално сам добијала пеницилин.

- Дакле, једва сам успела да се изборим са најобичнијом кијавицом. Четврта битна ствар јесте та да се ја уопште нисам знојила. Моја кожа је била јако сува, сува уста, суве ноге, суве руке, не знам да ли то има сад некакве везе, претпостављам да има. Ваљда зато што нисам лучила тај кортизол, зато сам се и сушила... И, пета ствар, је био тренутак када ми је доктор на мамографији видео промене на дојци и морала сам да заменим део силикона који је у мени био 15 година. И ако вам неко каже да силикони односно имплантанти трају до краја живота, то није истина - додала је она.

- Наравно, ја сам отишла то да заменим и када сам се пробудила из анестезије, имала сам 12 литара воде вишка, нису знали шта се дешава. Била сам у једној приватној болници, била сам задржана две недеље, нису више знали како да ми помогну, ни шта да раде, у једном тренутку су и плућа почела да ми се пуне водом. Потом су ме пребацили на ВМА, тамо ми је велику помоћ пружио доктор Таушан... И отишла сам на кућно лечење, међутим мени су се уреа и креатинин нагло погоршали и добила сам температуру 37 са 2... Одлазим у другу приватну болницу код стадиона Партизан... нека стара докторка, нефролог, све што ми је дала је инфузија, седам дана ми је било наплаћено 200.000 динара - искрена је била Црногорац.

- Ставе ми браунилу, константно ми ваде крв... Све док ја једног дана нисам пукла и рекла докторки да треба већ једном да ми кажу шта ми је и да желим на своју одговорност да изађем из болнице. Рекла сам јој да ја овде, копним, ја овде умирем! И ништа, ја сам отишла кући, код мојих родитеља, ја и ћале смо стално ишли по неким манастирима, ћале ми је правио да једем, јела сам разноразне смутије, правили су ми цеђене сокове, целере и тако даље... Знате оно када сте у небраном грожђу...

И тако сам се ја мучила наредна 4 месеца, док нисам дошла до једног доктора из Белгије, тај други доктор који ми је заказао преглед је пријатељ мога момка, ендокринолог код кога сам била зове се Ели Коган. И човек је након само 15 минута разговора са мном и након што је погледао моје резултате, рекао да ја имам класичну Адисонову болест.

Након тога, на мејл ми је стигао читав елаборат моје болести, како је почела, како се развијала и ја овде, у Србији немам више код ког ендокринолога да идем, са киме да се консултујем, јер се све време консултујем са Ели Коганом преко мејла. Тамо сам цео преглед са свим анализама крви платила 150 евра и да није било тог доктора не знам шта би данас било и свима вама имам да кажем да је болница последње решење, да вас у болници нико не гледа, ви сте само број... Тако да ни најгорем непријатељу не бих пожелела седам дана у болници- рекла је Оља на ТикТок снимку.

Адисонова болест је озбиљно, али често невидљиво стање које захтева разумевање и саосећање. С обзиром на то да је јавна свест о овој болести још увек недовољна, важност прича попут Ољине никада није била већа. Овај текст је подстицај да се разговара о здрављу, подржи једни друге и заједнички се бори против невидљивих препрека.