Шта је то што штети нашем здрављу једнако као пушење, а многи га занемарују?

Да ли сте знали да је физичка неактивност четврти водећи фактор ризика са фаталним последицама? Неактивност такође повећава ризик од многих здравствених тегоба укључујући: коронарну болест, повишен крвни притисак, мождани удар, метаболични синдром, дијабетес типа 2, рак дојке, рак дебелог црева као и депресију. Светска здравствена организација додаје да неадекватна физичка активност и њен изостанак смањују животни век од 3 до 5 година.

За недостатак физичке активности тврди се да је штетан исто колико и пушење.

У данашње време, показало се да су гојазни људи, као и они који нису имали довољно физичке активности у претходном периоду, подложнији вирусима и слабљењу имунитета. Гојазне особе или оне који претендују то да буду, имају двоструко већу вероватноћу да умру од Covid-19 вируса као и од других врста грипа.

Студије даље показују да је код људи са дијабетесом типа 2 или другим метаболичким синдромима, чак 10 пута већа вероватноћа за фатални исход од короне.

Вишак телесне масти ремети имуни систем и изазива хроничну упалу и акутне респираторне синдроме често виђене код грипа и осталих респираторних вируса. Тај однос је потврђен током пандемије свињског грипа 2009. Тада је чак 61% пацијената са овим вирусом који су преминули у болници у Калифорнији – било гојазно.

У данашњем светлу пандемије корона вируса, од првих 2204 пацијената који су примљени на интензивну негу у Великој Британији, њих 72% је било гојазно или имало вишак килограма.

Дакле, јасно је да постоји значајна веза између гојазности и ослабљеног имунолошког система. Међутим, важно је напоменути да метаболичке болести и дисфункције повезане са гојазношћу (високи крвни притисак, висок ниво холестерола…) могу утицати и на људе који немају проблем са килажом и којима је количина масти у крви на задовољавајућем нивоу. Појединци нормалне тежине, али лошег метаболичког здравља, имају три пута већи ризик од смртности изазваном кардиоваскуларним проблемима у односу на људе са нормалном тежином и добрим метаболичким стањем. Што се тиче ризика од вируса Covid-19, ова прва група је десетоструко ризичнија у односу на другу. Закључак је да не постоји здрава тежина, већ само и искључиво здрава особа.

Истраживања кажу да вежбањем смањујемо ризик од озбиљнијих болести до 50%, а од ране смрти 30%. Физичка активност повећава самопоуздање, расположење, квалитет сна и енергију, а смањује ризик од стреса, депресије, деменције и Alchajmerove болести.