Стиже ЗИМСКО рачунање времена и доноси БРОДОЛОМ за наш организам - Овој групи људи је здравље НАЈУГРОЖЕНИЈЕ

Крајем октобра 2024. године у Европи ће се поново прећи на зимско рачунање времена. У ноћи са 26. на 27. октобар, сатови ће бити враћени за један сат уназад, тачно у 3:00 ујутро. То значи да ће поново бити 2:00 и да ћете имати додатни сат сна. Летње рачунање времена завршава, а стандардно средњоевропско време (ЦЕТ) поново ступа на снагу. Сат се помера уназад, што је супротно од пролећне промене када се помера унапред.

Иако померање часовника највише утиче на метеропате и хроничне болеснике, нема сумње да ће и они којима баш ништа не фали осетити ову промену на својој кожи. Расејаност, поспаност, умор и бол у глави само су неке од тегоба који ће утицати на ваш организам, који ће због новонастале промене свакако бити под стресом.

Доктор Драган Хрнчић, професор Медицинског факултета у Београд, гостујући својевремено у Јутарњем програму, објаснио је утицај померања сата на рад срца.

"Подаци нису претерани, студије су то доказале у развијеним земљама као што су САД, где има већи број временских зона и самим тиме хронобиологија је поље које се више истражује. Потом скандинавске земље, које имају специфичан однос периода дневне светлости и њеног одсуства. Студије из тих земаља показују да на популационом нивоу, када гледамо ширу слику а не појединца, на дан померања сата и после преласка на летње рачунање времена, постоји значајно већа инциденција инфаркта миокарда и атријалне фибрилације. Померање сата доводи и до пада концентрације, до повећаног броја саобраћајних несрећа, јер због тог украденог сата нама се смањује квалитет сна", објаснио је лекар.

Недостатак сунчеве светлости потискује производњу два важна хормона: мелатонина који изазива сан и серотонина, који игра кључну улогу у равнотежи расположења. Другим речима, већа је вероватноћа да ћемо бити мрзовољни и уморни у данима после летњег рачунања времена, док се не навикнемо.