Све више МЛАДИХ УМИРЕ због овог синдрома - Родитељи и не знају да им је дете било болесно, а лекари открили могуће УЗРОКЕ
Без обзира на то што се, привидно, развој детета одвија неометано и оно је на први поглед потпуно здраво, нека од урођених мана може се открити сасвим случајно и тако се спречи фаталан исход.
"Он умро?! Па како, зар тако млад човек? А био је као стена, здрав", нажалост све чешће се чује ова реченица након трагичних вести да је нека млада особа преминула. Увече легну попутно здрави, међутим деси се да не дочекају јутро. Срце, урођена анеуризма или неки други озбиљан проблем кардиоваскуларног система тихе су убице због којих често долази до фаталног исхода код оних који још нису ни закорачили у живот како треба.
Такве вести неретко узнемире околину, али и читаву јавност, поготову ако су у питању деца. Када су малишани здрави, а то се потврди и на систематском прегледу, ниједном родитељу не пада на памет да дете "вуче" по лекарима "од врата до врата" и размишља о могућим проблемима. Ипак, често се заборави и на наследни фактор који управо код изненадних смрти може бити пресудан.
"Таква смрт настаје нагло услед одређеног стања које може да буде урођено, али и стечено када је у питању сам срчани мишић. Из кардиолошког угла посматрано, одговорност за изненадну смрт сноси акутни коронарни синдром, акутни инфаркт миокарда који негде од 15 до 20 случајева може да се манифестује изненадном срчаном смрћу. Такође, стања која доводе до изненадне смрти јесу оне који доводе до слабљења срчаног мишића, и до појаве срчане слабости, тј. срчане инсуфицијенције. Када је у питању педијатријска популација, нарочито у том узрасту до 18 година, нажалост одређена врста аномалија може бити одговорна за изненадну смрт", прича др Костић, директор Клинике за кардиоваскуларне болести у УКЦ Ниш.
Без обзира на то што се, привидно, развој дете одвија неометано и оно је на први поглед потпуно здраво, нека од урођених мана може се открити сасвим случајно и тако се спречи фаталан исход.
"Тешко се дијагностикују, јер се све своди на генетска испитивања, и то онда када се посумња на нешто. Има их доста, то су такозвани "лонг QT синдроми" и утврђује се скринингом и добро узетом анамнезом, што значи ако је неко у породици доживео изненадну смрт, онда постоји оправдани разлог за детаљније прегледе и редовне контроле, које одређује лекар. У одређеним случајевима, нажалост, деси се без претходне најаве да изненадна смрт погоди и дечији узраст", објашњава др Костић.
Некада је потребно испитати читаву генерацију рођака у случају да постоји појава изненадне смрти у породици или оболелих од срчаних болести, како би на време утврдили да ли вас је "закачио" наследни фактор. Докотор Костић посебно напомиње да је у оваквим случајевима обавезно обавити детаљан преглед читавог кардиоваскуларног система.
Изненадна смрт, нажалост, не заобилази ни оне најмлађе. Када су бебе у питању три фактора најчешће односе животе - чувени "синдром изненадне смрти", случајно гушење или дављење у кревецу, али и непознатни узрок.
Неретко се дешава да деца премину у сну, због чега лекари упозоравају да никако не треба да спавају на стомаку, већ на леђима или на страни. Креветац, односно, душек, мора да буде тврд, а у њему не треба да буду зеке, меде, јастуци, све оно што може да детету пригњечи дисајне путеве, објаснио је педијатар др Саша Милићевић.
"Бебе нипошто не треба да спавају са својим родитељима, поготово ако неко од њих пије седативе, користи алкохол или су уморни. Такође, не препоручује се да дете спава између њих", саветује педијатар.
Педијатар Дејан Јанев је истакао да у случају синдрома изненадне смрти нема показатеља који би могли спречити трагични исход.
"Чим се каже синдром изненадне смрти... То је велика траума и за родитеља и за лекара", додаје он.
Међу познатим подацима истиче се да се синдром јавља чешће код дечака, код превремено рођене деце, код деце која су имала малу тежину на рођењу, испод два и по килограма, као и код трудница које су пушиле.
"Ако трудница пуши до десет цигара, шанса за изненадну смрт одојчета се повећава чак за четири пута, што је алармантан податак", додаје пак др Милићевић.
Додаје да постоји синдром изненадне смрти одојчета, у периоду до краја прве године, и синдром изненадне смрти старијег детета, од навршене прве до треће године живота.
"Чешће је у млађем узрасту, у периоду од другог до шестог месеца", напомиње.
Ипак, како је изненадна смрт у питању предњаче спортисти, и то или због анеуризме или због наглог престанка рада срчаног мишића.
"Што се тиче спортске медицине и код спортиста се јављају изненадне смрти. Млади, здрави на први поглед, а у себи заправо носе неку урођену ману. Сада се често дешава да људи то везују за ковид. С једне стране нама разлога да то раде, а с друге стране спортисти би требало да обрате пажњу када после прележане короне почињу са професионалним тренинзима", објашњава специјалиста спортске медицине професор др Милан Јеркан.
Наш саговорник напомиње да је неопходно ићи на контроле, радити ехо срца, али и проверити све везано за каридиоваскуларни систем.
"Анеуризма је ту најпроблематичнија јер не даје симптоме, а сада свако дете водити на магнетну резонанцу је заиста неизводљиво, ако бисмо размишљали у том правцу кроз систематске прегледе. Али, апел је увек, ако имате у породичној линији сличних проблема, преконтролишите дете", апелује професор Јеркан директор нишког Дома здравља.
Како би се овакве трагедије спречиле, веома је важно ићи на скрининг прегледе који су све доступнији нашим грађанима. Такође, поштовање савета лекара и провера и најмањих сумња које указују на постојање сличних или истих проблема.
Србија Данас/Телеграф/Ј.П./пренела: Д.М.