БУЛИНГ СЕ НАВОДИ КАО УЗРОК САМОУБИСТВА СРПСКЕ ИНФЛУЕНСЕРКЕ: Ево шта то значи и како родитељи и околина могу помоћи
Родитељи морате реаговати на време!
Позната српска инфлуенсерка Кристина Кика Ђукић синоћ је преминула, а како се наводи разлог да ова млада девојка дигне руку на себе било је лоше психичко стање које је трајало месецима, а које је било узроковано насиљем на друштвеним мрежама такозваним "булингом".
ТРАГЕДИЈА: Српска инфлуенсерка Кристина Кика Ђукић (21) пронађена мртва
ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ: На профилу КИКЕ која се убила, објављена последња порука са детаљима СМРТИ (ФОТО)
ПОСЛЕДЊА ОБЈАВА ПРЕМИНУЛЕ ЈУТЈУБЕРКЕ: Да ли је ОВА Кикина порука указивала да ће доћи до самоубиства?
Булинг - вршњачко насиље
Феномен вршњачког насиља није нов, али је у новије време захваљујући новим технологијама добио не само нову димензију, него се и проширио у односу на некадашњи опсег овог појма.
У западним земљама је управо због његових забрињавајућих размера, како у погледу броја деце која му подлежу тако и у погледу тежине повреда, завредио и стручни термин "булинг".
Насилно понашање се испољава на много различитих начина:
- Физички - наношење физичке повреде и бола (ударање, гурање, чупање, физичко спутавање), нежељени додири, штипкање;
- Вербално - ругање, уцењивање, задиркивање, оговарање, омаловажавање, називање погрдним именима, исмевање, претње, изнуђивање новца;
- Социјалном изолацијом (изопштавање из друштва) - негативно процењивање, игнорисање, намерно искључивање из круга пријатеља, увредљиве гримасе и гестикулација.
Последице вршњачког насиља могу бити врло озбиљне по психофизичко здравље и социјалну равнотежу детета, а зависе од многих околности: осећања сигурности, начина, узраста, зрелости, врсте и дужине трајања насиља, и тако даље.
Непосредне последице преживљеног насиља могу бити:
- Повученост и усамљеност, избегавање друштва (дете је углавном само у току школских одмора, не укључује у заједничке или спортске активности);
- Раздражљивост, напетост и склоност реаговања плачем;
- Ниско самопоштовање и самопоуздање;
- Неповерење у друге људе;
- Поремећај пажње;
- Пад успеха у школи;
- Губитак мотивације за одлазак у школу (неће или нерадо иде или је "болесно" када треба да иде и жали на тегобе за које лекари не могу да нађу органски основ);
- Избегавање уобичајеног пута до школе или тражи од родитеља да га воде;
- Слабљење апетита и проблеми са сном;
- Несигурност у школи (тражи друштво и близину наставника);
- Депресивне тенденције (понекад прети па чак и покушава самоубиство).
Деца могу имати и трајније последице у виду поремећаја сна, ноћног мокрења, неконтролисане столице, телесних тегоба иако су физички здрава (главобоље, болови у стомаку, тешкоће дисања). Нападачи уче да користе агресију као начин да се докопају онога што желе и под већим су ризиком да се одају криминалном понашању у одраслом добу. И једни и други имају потешкоћа у прилагођавању широј друштвеној заједници.
Однос између родитеља и деце има огроман значај за стицање основног поверења, самопоштовања и стварања позитивне слике о себи. Претерана строгост, као и претерана заштита деце од стране родитеља (старатеља), онемогућава развијање зрелих облика понашања деце у односу на узраст и њихово ослањање на сопствене снаге.
Успостављање јасних граница, уз саосећање, омогућава деци да развију толеранцију на осујећење својих потреба и стекну потребно самопоштовање и самопоуздање које им слузи да нађу начине да се заштите. Узајамно поверење је једини пут којим одрасли могу да имају увид у свет свог детета, односно ако је то потребно да помогну и пруже подршку.
Неопходни су јасни механизми борбе против насиља на нивоу школе, па ако треба и на нивоу шире заједнице. У свету и код нас постоје већ стандардизовани модели борбе против вршњачког насиља, а можете се информисати да ли је школа коју похађа ваше дете усвојила један од тих модела.
Као родитељ/старатељ имате право да знате на који начин се школа бори против вршњачког насиља. Уколико вам се чини да не постоје дефинисане мере превенције и заштите, са осталим родитељима можете се изборити за оно што је основно право сваког детета.
Вршњачко насиље није проблем појединачног ученика и његове породице, већ у првом реду целе школе, која за све ученике треба да буде место на коме ће се осећати не само сигурно, већ и задовољно и спремно за усвајање нових знања.
Уколико ви или неко кога познајете трпи било који вид насиља на Националној платформи "Чувам те" можете се информисати и едуковати на који начин да препознате, поступите и спречите било који вид насиља, као и коме да се обратите у том случају
СОС телефон за помоћ особама које размишљају о самоубиству
Број 011/7777-000 је СОС телефон који ради 24 сата, а на који се јављају стручњаци за спречавање самоубиства - лекари Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић". Служба ургентне психијатрије прима пацијенте 24 сата без заказивања, без књижице и без плаћања, а Центар за ментално здравље од 9 до 18 прима без заказивања.
