ЗНАТЕ ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ? Невидљива болест ме је умало УБИЛА, а људи и даље не верују да сам болесна

Прошле године ми је одстрањено дебело црево. Постало је толико запаљено и пуно чирева да би, да сам чекала још пола сата уместо да одем у болницу, експлодирало у мом телу, и умрла бих. Сада имам стому коју увек носим на телу.

Која ми је дијагноза? Улцерозни колитис, врста невидљиве болести. Знате који ми је био најгори део? Ни операција, ни постоперативни ток, већ то што нико није желео да ме саслуша када сам говорила да се не осећам добро. Годинама сам се мучила са језивим грчевима и ректалним крварењем, а лекари су то преписивали "женским" проблемима иако ми је крв ишла из ректума. Говорили су ми да једем више банана и сличне глупости. Била сам беспомоћна и очајна. Нису ту само лекари, и моји ближњи су превртали очима и говорили ми да измишљам или претерујем. Такође су ми редовно набрајали ко се све осећа горе од мене и у горој је позицији од мене.

Тако је било мени и тако је свима који се пате са невидљивим болестима. Људи не верују да вам је лоше осим ако се то не показује на вашем телу.

Црева су ми се буквално распадала у телу, али сви су ми говорили да немам право да користим тоалет за инвалиде јер ми "није ништа". Када бих носила стому преко одеће уместо испод ње, да ли би говорили да ми није ништа? Не би, јер би гледали директно у моју болест.

Невидљиве болести су праве, као и све друге. Ово није такмичење и никако не треба да меримо ко је у горем положају. Али, замислите да сте у агонији од бола сваког дана, а људи преврћу очима када их замолите за помоћ. Не верују вам јер не виде на вама да вам је лоше.

Зато само желим да кажем - не одбацујте одмах тврдње људи да су болесни ако ви не видите симптоме. Помозите им. Само замислите да сте у њиховој ситуацији и схватићете колико је важно да помогнете без питања и предрасуда.