ZNATE ŠTA JE NAJGORE? Nevidljiva bolest me je umalo UBILA, a ljudi i dalje ne veruju da sam bolesna
Bila sam bespomoćna i očajna.
Prošle godine mi je odstranjeno debelo crevo. Postalo je toliko zapaljeno i puno čireva da bi, da sam čekala još pola sata umesto da odem u bolnicu, eksplodiralo u mom telu, i umrla bih. Sada imam stomu koju uvek nosim na telu.
Koja mi je dijagnoza? Ulcerozni kolitis, vrsta nevidljive bolesti. Znate koji mi je bio najgori deo? Ni operacija, ni postoperativni tok, već to što niko nije želeo da me sasluša kada sam govorila da se ne osećam dobro. Godinama sam se mučila sa jezivim grčevima i rektalnim krvarenjem, a lekari su to prepisivali "ženskim" problemima iako mi je krv išla iz rektuma. Govorili su mi da jedem više banana i slične gluposti. Bila sam bespomoćna i očajna. Nisu tu samo lekari, i moji bližnji su prevrtali očima i govorili mi da izmišljam ili preterujem. Takođe su mi redovno nabrajali ko se sve oseća gore od mene i u goroj je poziciji od mene.
Tako je bilo meni i tako je svima koji se pate sa nevidljivim bolestima. Ljudi ne veruju da vam je loše osim ako se to ne pokazuje na vašem telu.
Creva su mi se bukvalno raspadala u telu, ali svi su mi govorili da nemam pravo da koristim toalet za invalide jer mi "nije ništa". Kada bih nosila stomu preko odeće umesto ispod nje, da li bi govorili da mi nije ništa? Ne bi, jer bi gledali direktno u moju bolest.
Nevidljive bolesti su prave, kao i sve druge. Ovo nije takmičenje i nikako ne treba da merimo ko je u gorem položaju. Ali, zamislite da ste u agoniji od bola svakog dana, a ljudi prevrću očima kada ih zamolite za pomoć. Ne veruju vam jer ne vide na vama da vam je loše.
Zato samo želim da kažem - ne odbacujte odmah tvrdnje ljudi da su bolesni ako vi ne vidite simptome. Pomozite im. Samo zamislite da ste u njihovoj situaciji i shvatićete koliko je važno da pomognete bez pitanja i predrasuda.
