KORAK DO NAJVEĆE ESKALACIJE SUKOBA: Previše jastrebova je u Kremlju - odobrenje raketnih napada na Rusiju može biti početak rata širom Evrope

Kijev je uporno pokušavao uveriti SAD, Britaniju i ostale saveznike da im omoguće napade na vojne ciljeve unutar Rusije, no SAD je odbijao dati dopuštenje za korištenje projektila dugog dometa na unutarnje ruske ciljeve zbog, kako su dugo tvrdili njihovi dužnosnici, "straha od eskalacije".

Međutim, očigledno je da se neke stvari menjaju, kako to obična i biva svaki put kad se Ukrajina nađe u lošoj situaciji, a ovih dana situacija po Ukrajinu nije dobra. Na istoku zemlje i dalje gube teritorije, naročito na važnom bojištu oko grada Pokrovsk. 

Situacija u Kursku, prostoru koji su uspeli zauzeti unutar Rusije, isto nije povoljna po Ukrajince. Ruski pritisak sve je veći, a tijekom zadnjih 48 sati krenula je i ruska protivofanziva koja ima za cilj izbaciti ukrajinske snage. Informacije govore kako su Rusi uspeli u relativno kratkom vremenu vratiti kontrolu nad desetak naselja u regiji Kursk. Ukrajinska strana je za sad bez komentara.

Imajući u vidu da stvari ponovno ne idu dobro po Ukrajince, po već poznatom obrascu njihovi zapadni saveznici spremaju se dati im nešto što bi ih ohrabrilo i dalo im eventualno neke nove izglede. Na red je došlo dalekometno oružje - rakete kojima bi Ukrajina mogla ciljati brojne tačke unutar Rusije, uključujući i Moskvu.

Naime, Ukrajina već poseduje to oružje, britanske i američke rakete dalekog dometa, ali nema dopuštenje za njihovu upotrebu osim na samom frontu, odnosno unutar Ukrajine. Jasno, dati Ukrajini da gađa ruske gradove (iako Kijev tvrdi da želi ciljati samo vojne baze, teško da bi ostalo na tome) iznimno je riskantan potez jer Rusija bi na to mogla reagirati žestokim odgovorom koji neće biti ograničen samo na Ukrajinu.

Davanje takve opcije Ukrajincima moglo bi biti potpuno razvaljivanje vrata Pandorine kutije. U slučaju da, recimo, rakete pogode Moskvu i pritom dođe do konkretnih žrtava, nije teško zamisliti da Rusija ispali sličan broj raketa, ali ne na Ukrajinu već na neku drugu zemlju, odnosno članicu NATO-a.

Ne bi li to dovelo do izravnog i ogromnog sukoba između Rusije i NATO-a? Svakako postoji takva opasnost, ali s takvom opasnošću se obje strane igraju sad već nekoliko godina. Bilo kakav scenario takve vrste mogao bi, u najboljem slučaju, naglo otrijezniti obje strane koje bi brzo postale svjesne da su na rubu nuklearnog rata - nešto nalik na Kubansku raketnu krizu iz oktobra 1962. - pa da naglo de-eskaliraju situaciju. U najgorem pak slučaju - ne treba ni spominjati.

Zapravo rat u Ukrajini sad je u takvoj fazi da bi ga se, uz čak i umerenu političku volju, moglo vrlo brzo završiti. Činjenica da je to već mesecima i mesecima rat iscrpljivanja pridonosi tome da obje strane priželjkuju kraj iako to neće javno priznati. Problem pak nastaje ako Ukrajina ima "vezane ruke", odnosno ako joj se ne dozvoljava da zaustavi rat. U tom slučaju ide se samo od jedne do druge eskalacije, a sad je na vidiku vrlo velika.

Ako pogledamo unatrag, svaki put kad je Ukrajina uspela razbesniti Rusiju, recimo kao što je bio upad u Kursk, Moskva bi reagirala silovitim zračnim napadima diljem zemlje. No, ti zračni napadi, iako nanose veliku štetu ukrajinskoj infrastrukturi (naročito energetskoj), ukrajinskim zapadnim saveznicima zapravo "ne znače ništa". Drugim rečima - Zapad ne oseća težinu ruskih bombi i raketa te stoga i nema psihološkog učinka, odnosno onog koji bi potaknuo da se traži prekid sukoba.

Isto vredi i s druge strane. Ukrajina i saveznici uvereni su da Rusija ne oseća "ratnu bol" i da je neće ni osećati dok njeni gradovi u dubini ne postanu mete na isti način kao što su to Kijev, Harkov, Odesa, Lavov i drugi.

Sve je to tačno, ali čini se da jedna strana stalno zaboravlja da je Rusija najveća nuklearna sila na svetu. To znači da Ukrajina, čak i kad bi htela, jednostavno ne može uzrokovati Rusiji enormnu količinu razaranja (čak ni ako joj se dopusti da koristi rakete velikog dometa unutar Rusije), ali Rusija može Ukrajini - i ne samo Ukrajini.

Namerni ruski raketni napad na bilo koji od NATO ciljeva, a u takvom paklenom scenariju "kandidati" bi verovatno bili Varšava, Riga, Talin ili Vilnius, doveo bi do ogromne globalne krize. Svi oni koji su se na neki način već "navikli" da traje rat u Ukrajini odjednom bi shvatili kolika je stvarna pretnja istog. I dok bi jedni (većina) na takav razvoj situacije počeli žestoko zagovarati hitno okončanje celog sukoba, drugi (vrlo mala manjina) predlagali bi još veću eskalaciju, aktivan ulazak u rat s Rusijom.

Suzdržavanje od davanja mogućnosti Kijevu da napada ciljeve duboko u Rusiji nije nešto što se uskraćivalo Ukrajini po ključu "polako, ratujte dobro pa ćete dobiti još svašta". Ne, ova skeptičnost, pre svega u Vašingtonu, proizlazi izravno iz procene da bi to mogla biti ta točka koja vodi u stanje bez povratka.

I bez obzira koliko potez bio potencijalno kataklizmički, svedočimo da pro-ukrajinski mediji, ali i znatan broj političara, otvoreno navija i slavi vijest da je ograničenje možda već i ukinuto, ali informacija nije javno potvrđena.

Naime, ministar spoljnih poslova Velike Britanije David Lami i njegov američki kolega Entoni Blinken stigli su ove nedelje u Kijev kako bi s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim razgovarali o mogućnosti ukidanja tih ograničenja. Na pitanje o upotrebi projektila dugog dometa unutar Rusije, predsednik Bajden je rekao da njegova administracija "trenutno radi na tome".

Zanimljiv komentar objavljen je u britanskom listu The Times: "Omogućavanje Ukrajini da gađa ciljeve u Rusiji prisililo bi Moskvu da pomakne svoje avione dalje te bi ograničilo njenu sposobnost dosezanja bojišnice i lansiranja tzv. kliznih bombi".

Zanimljivo je da se ovakvi - i velik broj sličnih komentara - daju kao da postoji potvrda da će Rusija mirno gledati kako rakete lete prema njoj. Misle li da će Kremlj takvo što prihvatiti jer, eto, i oni na takav način gađaju Ukrajinu? To namerno izbegavanje adresiranja vrlo opasnih posljedica je trend koji traje već neko vreme, a snaga te autocenzure već je došla do te mere da se one koji spominju posledice naziva "pro-ruskim".

Da stvar bude gora, ta promena politike verovatno neće uopše promeniti tok rata jer je malo verovatno da će Ukrajina imati dovoljno oružja koje bi moglo značajno promeniti situaciju. Drugim rečima, to odobrenje primarno će poslužiti ne bi li se isprovociralo Rusiju na neku veliku eskalaciju. Iz te perspektive moglo bi se zaključiti da je nekima zapravo i u interesu da Rusija eskalira, a onda zatim i sve s njom. Jasno da postoje oni koji imaju takve ideje, ali nikako ne može biti jasno da takvo što zagovara netko tko živi u Europi koja bi u takvom slučaju bila na udaru.

Vesti koje nisu pozitivne po Ukrajinu retko se mogu pročitati u Zapadnim medijima, no ovih dana pojavili su se navodi o velikoj iscrpljenosti i padu morala među ukrajinskim vojnicima. Očito je da neki smatraju da će ukrajinska vojska "živnuti" ako počnu stizati slike o raketiranju ruskih gradova. To je upitno. Tako se mislilo da će biti i s invazijom na Kursk pa se na kraju ništa značajno nije promenilo, štoviše, snage koje brane Pokrovsk ne mogu verovati da se u ovakvom kritičnom trenutku kreće u napad na Rusiju umesto da se sve fokusira na obranu najvažnije logističke tačke istočne Ukrajine.

Ako se krene s raketiranjem duboko u Rusiji u Kremlju su već raspoređene snage koje će tražiti od Putina da se odgovori na način da poruka dopre do onih koji podstiču takvu eskalaciju. Teško da od toga može proizići nešto dobro po Ukrajinu, ali može jako loše po Evropu (što arhitektima takvih eskalacija očito ne smeta previše).

Izvor: Srbija Danas/Advance.hr