КОРАК ДО НАЈВЕЋЕ ЕСКАЛАЦИЈЕ СУКОБА: Превише јастребова је у Кремљу - одобрење ракетних напада на Русију може бити почетак рата широм Европе

Кијев је упорно покушавао уверити САД, Британију и остале савезнике да им омогуће нападе на војне циљеве унутар Русије, но САД је одбијао дати допуштење за кориштење пројектила дугог домета на унутарње руске циљеве због, како су дуго тврдили њихови дужносници, "страха од ескалације".

Међутим, очигледно је да се неке ствари мењају, како то обична и бива сваки пут кад се Украјина нађе у лошој ситуацији, а ових дана ситуација по Украјину није добра. На истоку земље и даље губе територије, нарочито на важном бојишту око града Покровск. 

Ситуација у Курску, простору који су успели заузети унутар Русије, исто није повољна по Украјинце. Руски притисак све је већи, а тијеком задњих 48 сати кренула је и руска противофанзива која има за циљ избацити украјинске снаге. Информације говоре како су Руси успели у релативно кратком времену вратити контролу над десетак насеља у регији Курск. Украјинска страна је за сад без коментара.

Имајући у виду да ствари поновно не иду добро по Украјинце, по већ познатом обрасцу њихови западни савезници спремају се дати им нешто што би их охрабрило и дало им евентуално неке нове изгледе. На ред је дошло далекометно оружје - ракете којима би Украјина могла циљати бројне тачке унутар Русије, укључујући и Москву.

Наиме, Украјина већ поседује то оружје, британске и америчке ракете далеког домета, али нема допуштење за њихову употребу осим на самом фронту, односно унутар Украјине. Јасно, дати Украјини да гађа руске градове (иако Кијев тврди да жели циљати само војне базе, тешко да би остало на томе) изнимно је рискантан потез јер Русија би на то могла реагирати жестоким одговором који неће бити ограничен само на Украјину.

Давање такве опције Украјинцима могло би бити потпуно разваљивање врата Пандорине кутије. У случају да, рецимо, ракете погоде Москву и притом дође до конкретних жртава, није тешко замислити да Русија испали сличан број ракета, али не на Украјину већ на неку другу земљу, односно чланицу НАТО-а.

Не би ли то довело до изравног и огромног сукоба између Русије и НАТО-а? Свакако постоји таква опасност, али с таквом опасношћу се обје стране играју сад већ неколико година. Било какав сценарио такве врсте могао би, у најбољем случају, нагло отријезнити обје стране које би брзо постале свјесне да су на рубу нуклеарног рата - нешто налик на Кубанску ракетну кризу из октобра 1962. - па да нагло де-ескалирају ситуацију. У најгорем пак случају - не треба ни спомињати.

Заправо рат у Украјини сад је у таквој фази да би га се, уз чак и умерену политичку вољу, могло врло брзо завршити. Чињеница да је то већ месецима и месецима рат исцрпљивања придоноси томе да обје стране прижељкују крај иако то неће јавно признати. Проблем пак настаје ако Украјина има "везане руке", односно ако јој се не дозвољава да заустави рат. У том случају иде се само од једне до друге ескалације, а сад је на видику врло велика.

Ако погледамо унатраг, сваки пут кад је Украјина успела разбеснити Русију, рецимо као што је био упад у Курск, Москва би реагирала силовитим зрачним нападима диљем земље. Но, ти зрачни напади, иако наносе велику штету украјинској инфраструктури (нарочито енергетској), украјинским западним савезницима заправо "не значе ништа". Другим речима - Запад не осећа тежину руских бомби и ракета те стога и нема психолошког учинка, односно оног који би потакнуо да се тражи прекид сукоба.

Исто вреди и с друге стране. Украјина и савезници уверени су да Русија не осећа "ратну бол" и да је неће ни осећати док њени градови у дубини не постану мете на исти начин као што су то Кијев, Харков, Одеса, Лавов и други.

Све је то тачно, али чини се да једна страна стално заборавља да је Русија највећа нуклеарна сила на свету. То значи да Украјина, чак и кад би хтела, једноставно не може узроковати Русији енормну количину разарања (чак ни ако јој се допусти да користи ракете великог домета унутар Русије), али Русија може Украјини - и не само Украјини.

Намерни руски ракетни напад на било који од НАТО циљева, а у таквом пакленом сценарију "кандидати" би вероватно били Варшава, Рига, Талин или Вилниус, довео би до огромне глобалне кризе. Сви они који су се на неки начин већ "навикли" да траје рат у Украјини одједном би схватили колика је стварна претња истог. И док би једни (већина) на такав развој ситуације почели жестоко заговарати хитно окончање целог сукоба, други (врло мала мањина) предлагали би још већу ескалацију, активан улазак у рат с Русијом.

Суздржавање од давања могућности Кијеву да напада циљеве дубоко у Русији није нешто што се ускраћивало Украјини по кључу "полако, ратујте добро па ћете добити још свашта". Не, ова скептичност, пре свега у Вашингтону, произлази изравно из процене да би то могла бити та точка која води у стање без повратка.

И без обзира колико потез био потенцијално катаклизмички, сведочимо да про-украјински медији, али и знатан број политичара, отворено навија и слави вијест да је ограничење можда већ и укинуто, али информација није јавно потврђена.

Наиме, министар спољних послова Велике Британије Давид Лами и његов амерички колега Ентони Блинкен стигли су ове недеље у Кијев како би с украјинским председником Володимиром Зеленским разговарали о могућности укидања тих ограничења. На питање о употреби пројектила дугог домета унутар Русије, председник Бајден је рекао да његова администрација "тренутно ради на томе".

Занимљив коментар објављен је у британском листу The Тимес: "Омогућавање Украјини да гађа циљеве у Русији присилило би Москву да помакне своје авионе даље те би ограничило њену способност досезања бојишнице и лансирања тзв. клизних бомби".

Занимљиво је да се овакви - и велик број сличних коментара - дају као да постоји потврда да ће Русија мирно гледати како ракете лете према њој. Мисле ли да ће Кремљ такво што прихватити јер, ето, и они на такав начин гађају Украјину? То намерно избегавање адресирања врло опасних посљедица је тренд који траје већ неко време, а снага те аутоцензуре већ је дошла до те мере да се оне који спомињу последице назива "про-руским".

Да ствар буде гора, та промена политике вероватно неће уопше променити ток рата јер је мало вероватно да ће Украјина имати довољно оружја које би могло значајно променити ситуацију. Другим речима, то одобрење примарно ће послужити не би ли се испровоцирало Русију на неку велику ескалацију. Из те перспективе могло би се закључити да је некима заправо и у интересу да Русија ескалира, а онда затим и све с њом. Јасно да постоје они који имају такве идеје, али никако не може бити јасно да такво што заговара нетко тко живи у Еуропи која би у таквом случају била на удару.

Вести које нису позитивне по Украјину ретко се могу прочитати у Западним медијима, но ових дана појавили су се наводи о великој исцрпљености и паду морала међу украјинским војницима. Очито је да неки сматрају да ће украјинска војска "живнути" ако почну стизати слике о ракетирању руских градова. То је упитно. Тако се мислило да ће бити и с инвазијом на Курск па се на крају ништа значајно није променило, штовише, снаге које бране Покровск не могу веровати да се у оваквом критичном тренутку креће у напад на Русију уместо да се све фокусира на обрану најважније логистичке тачке источне Украјине.

Ако се крене с ракетирањем дубоко у Русији у Кремљу су већ распоређене снаге које ће тражити од Путина да се одговори на начин да порука допре до оних који подстичу такву ескалацију. Тешко да од тога може произићи нешто добро по Украјину, али може јако лоше по Европу (што архитектима таквих ескалација очито не смета превише).

Извор: Србија Данас/Адванце.хр