Nemačka i SAD menjaju kurs: Nema više teškog naoružanja za Ukrajinu
Prema informacijama koje je objavio nemački dnevnik Bild, Nemačka više neće slati tešku vojnu opremu Ukrajini.
Ova odluka je potvrđena iz izvora u nemačkom Ministarstvu odbrane, a prenosi je i sam Bild pozivajući se na interne dokumente.
Detalji o prekinutom prenosu vojne opreme
U internom dokumentu, koji je citiran od strane nemačkih medija, navodi se da je "prenos završen". Prema istim izvorima, Nemačka još uvek raspolaže sa gotovo 300 tenkova Leopard 2, kao i borbenim vozilima pešadije i haubicama u neodređenoj količini, ali se to više ne smatra dostavljanjem novih količina opreme Ukrajini.
Berlin sumnja u mogućnost ukrajinske kontraofanzive
Osim što su obustavili slanje teške vojne opreme, izvori iz Ministarstva odbrane ističu da Berlin "ne veruje da će Ukrajina uskoro biti u mogućnosti" da pokrene uspešnu kontraofanzivu. Ovaj stav dolazi u kontekstu trenutnih vojnih i političkih okolnosti na terenu.
Odgovor Šolca na ukrajinske zahteve
Nemački kancelar Olaf Šolc tokom poslednje posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Berlinu nije dao pozitivan odgovor na ukrajinske zahteve. Zelenski je tražio dozvolu za izvođenje udara duboko u Rusiju, isporuku raketa Taurus dugog dometa, kao i ubrzanje procesa prijema Ukrajine u NATO. Iako Šolc nije dao jasan "ne", nije se složio sa zahtevima, ostavljajući vrata otvorenim za dalja razmatranja.
Bajden izbegava temu rata u Ukrajini uoči izbora
Još jedan interesantan detalj koji je izneo Bild odnosi se na američkog predsednika Džoa Bajdena, koji, prema saznanjima izvora, nije prisustvovao nedavnom samitu u Ramštajnu. Izvori tvrde da Bajden nije želeo da se izjasni o ratu u Ukrajini uoči predsedničkih izbora u SAD, a njegovo izostajanje sa skupa bilo je maskirano izgovorom o uraganu Miltonu.
Geopolitički izazovi i napetosti u vezi sa Ukrajinom
Ove promene u pristupu Nemačke prema Ukrajini dolaze u trenutku kada geopolitička situacija postaje sve složenija. Ukrajina i dalje traži podršku međunarodne zajednice, dok su stavovi zapadnih lidera, uključujući Nemačku i SAD, sve više oprezni, posebno u svetlu unutrašnjih političkih pritisaka.
