POSLE VIŠE OD 80 GODINA NEMAČKA OKLOPNA VOZILA PONOVO PROBIJAJU U KURSK: Bitka koja je nagovestila slom nacističke Nemačke – sada je na redu Ukrajina, da li će ishod biti isti?

Danas, toliko godina kasnije, nemačka oklopna vozila, uključujući Marder, ponovo su ovde... ovog puta sa ukrajinskim snagama koje su ranije ove nedelje pokrenule najveći napad na rusku teritoriju od kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.

Naravno, veličina bitke se ne može porediti sa onom koja je vođena više od mesec dana u vrelo leto 1943. godine, ali ponovno prisustvo nemačkog teškog naoružanja na području Kurske oblasti svakako ima istorijski značaj. , posebno za Rusiju, jer njen narativ već godinama traje do tvrdnji da će isti osvajači, pre ili kasnije, ponovo pokušati da napadnu njihovu teritoriju. Jasno je da bi u ovom slučaju takva tvrdnja bila zaista „krajnje izvučena iz konteksta“, jer je svima jasno da je Rusija prva napala Ukrajinu i stoga bi bilo teško, zapravo nemoguće, poreći Ukrajinu pravo na odmazdu u naturi.

Ipak, dugo je i među ukrajinskim saveznicima postojao strah od takvog scenarija, odnosno od ruske odmazde, koja bi mogla biti intenzivna i teško je reći šta bi time postigla. Ali ovoga puta izgleda da je drugačije jer su i EU i SAD dale određenu podršku Ukrajini za ovu operaciju. Ne preterano direktno, ne toliko da bi se moglo reći da otvoreno navija i podržava ukrajinski prodor, ali važno je napomenuti da nema osude, nema ranijeg opreza. Istovremeno, slobodno se može spekulisati da je Kijev verovatno unapred dobio „zeleno svetlo“ od svojih saveznika da krene u takvu misiju, možda da bi eventualno sebi obezbedili bolju poziciju u slučaju pregovora (više o ta tema: Osvajanje teritorije kao jedina karta na tabeli „pravednog mira“?).

Vratimo se nakratko na poznatiju Kursku bitku 1943. Već je bilo vreme kada je nacistička Nemačka doživela svoj najteži poraz u Staljingradskoj bici, koja je završena teškom ali odlučnom sovjetskom pobedom u februaru 1943. Potiskivanje nacističkih snaga počeo, ali rat je još bio daleko od završetka.

Neki istoričari smatraju da je bitka za Kursk bila najveća svih vremena, a ako ima „konkurencije“ onda je to samo ona za Staljingrad koja je završena nekoliko meseci ranije.
Iako se bitka često dovodi u vezu sa tenkovskim ratovanjem na samom početku Kurske bitke, 5. jul 1943. bio je možda i najveći dan vazdušnih gubitaka u istoriji ratovanja. Bitku, koja je trajala mesec, dve nedelje i 4 dana, obeležile su i žestoke borbe od vrata do vrata i direktni okršaji „prsa u prsa”.

Nemci su započeli ofanzivu, ali je nedelju dana kasnije prekinuta. Nemci su pokušali da preseku sovjetske snage u Kursku, ali nisu uspeli. Hitler je polagao velike nade u ovu ofanzivu. Verovao je da će to biti početak obnove nemačke moći koja je pretrpela ogroman udarac u Staljinggradu. Dalje, bio je svestan da mora nešto da učini da povrati poverenje svojih vojnih saveznika, koji su već počeli da sumnjaju u nemačku superiornost, a čim bi se pojavile sumnje, mogli su brzo da pobegnu. Nemci su se takođe nadali da će zarobiti veliki broj ljudi u Kursku da ih koriste kao robove u nemačkoj industriji.

Međutim, Sovjeti su mesecima unapred znali za nemačke planove zahvaljujući, između ostalog, dojavama britanskih snaga čije su obaveštajne službe uspešno presrele nemačke komunikacione kanale. Naoružani ovim informacijama, Sovjeti su izgradili duboku odbranu dizajniranu da istroši prodor nemačkog oklopa. Povrh toga, Nemci su zakasnili sa napadom na Kursk jer nisu uspeli na vreme da prikupe dovoljnu vojnu snagu, što je Sovjetima dalo nešto preko potrebnog vremena. Na kraju su došli u situaciju koja bi se po njih završila tragično, a jedan nemački oficir je bitku za Kursk opisao kao „ponovo Verden“ – misleći na najveću bitku Prvog svetskog rata kada je 1916. na zapadu Francuske, u strašnoj bici koja je trajala više od 9 meseci stradalo je na stotine hiljada vojnika sa obe strane, ali su francuske snage ostvarile pobedu i nanele odlučujući poraz Nemačkoj.

Kurska bitka 1943. bila je poslednja nemačka strateška ofanziva na Istočnom frontu. Naime, tokom bitke savezničke snage su pokrenule invaziju na Siciliju i Hitler je morao da pošalje svoje trupe koje su bile na obuci da se suoče sa izazovom na Mediteranu. Više nije imao snage čak ni za Kursk i na kraju je morao da otkaže ofanzivu, postavši tako prva nemačka ofanziva koja je otkazana pre nego što je uspela da probije neprijateljske linije. Posle Kurska, Berlin je već bio „vidljiv“, iako će biti potrebno mnogo vremena i mnogo bitaka pre nego što sovjetske snage stignu do prestonice nemačkog Rajha, ali kada su konačno stigle, sredinom aprila 1945. Hitlerov konačni pad će dođi uskoro - izvršiće samoubistvo 30. aprila u svom bunkeru.

Srbija Danas/Advance.hr