ПОСЛЕ ВИШЕ ОД 80 ГОДИНА НЕМАЧКА ОКЛОПНА ВОЗИЛА ПОНОВО ПРОБИЈАЈУ У КУРСК: Битка која је наговестила слом нацистичке Немачке – сада је на реду Украјина, да ли ће исход бити исти?

Данас, толико година касније, немачка оклопна возила, укључујући Мардер, поново су овде... овог пута са украјинским снагама које су раније ове недеље покренуле највећи напад на руску територију од када је Русија напала Украјину у фебруару 2022.

Наравно, величина битке се не може поредити са оном која је вођена више од месец дана у врело лето 1943. године, али поновно присуство немачког тешког наоружања на подручју Курске области свакако има историјски значај. , посебно за Русију, јер њен наратив већ годинама траје до тврдњи да ће исти освајачи, пре или касније, поново покушати да нападну њихову територију. Јасно је да би у овом случају таква тврдња била заиста „крајње извучена из контекста“, јер је свима јасно да је Русија прва напала Украјину и стога би било тешко, заправо немогуће, порећи Украјину право на одмазду у натури.

Ипак, дуго је и међу украјинским савезницима постојао страх од таквог сценарија, односно од руске одмазде, која би могла бити интензивна и тешко је рећи шта би тиме постигла. Али овога пута изгледа да је другачије јер су и ЕУ и САД дале одређену подршку Украјини за ову операцију. Не претерано директно, не толико да би се могло рећи да отворено навија и подржава украјински продор, али важно је напоменути да нема осуде, нема ранијег опреза. Истовремено, слободно се може спекулисати да је Кијев вероватно унапред добио „зелено светло“ од својих савезника да крене у такву мисију, можда да би евентуално себи обезбедили бољу позицију у случају преговора (више о та тема: Освајање територије као једина карта на табели „праведног мира“?).

Вратимо се накратко на познатију Курску битку 1943. Већ је било време када је нацистичка Немачка доживела свој најтежи пораз у Стаљинградској бици, која је завршена тешком али одлучном совјетском победом у фебруару 1943. Потискивање нацистичких снага почео, али рат је још био далеко од завршетка.

Неки историчари сматрају да је битка за Курск била највећа свих времена, а ако има „конкуренције“ онда је то само она за Стаљинград која је завршена неколико месеци раније.
Иако се битка често доводи у везу са тенковским ратовањем на самом почетку Курске битке, 5. јул 1943. био је можда и највећи дан ваздушних губитака у историји ратовања. Битку, која је трајала месец, две недеље и 4 дана, обележиле су и жестоке борбе од врата до врата и директни окршаји „прса у прса”.

Немци су започели офанзиву, али је недељу дана касније прекинута. Немци су покушали да пресеку совјетске снаге у Курску, али нису успели. Хитлер је полагао велике наде у ову офанзиву. Веровао је да ће то бити почетак обнове немачке моћи која је претрпела огроман ударац у Staljinggradu. Даље, био је свестан да мора нешто да учини да поврати поверење својих војних савезника, који су већ почели да сумњају у немачку супериорност, а чим би се појавиле сумње, могли су брзо да побегну. Немци су се такође надали да ће заробити велики број људи у Курску да их користе као робове у немачкој индустрији.

Међутим, Совјети су месецима унапред знали за немачке планове захваљујући, између осталог, дојавама британских снага чије су обавештајне службе успешно пресреле немачке комуникационе канале. Наоружани овим информацијама, Совјети су изградили дубоку одбрану дизајнирану да истроши продор немачког оклопа. Поврх тога, Немци су закаснили са нападом на Курск јер нису успели на време да прикупе довољну војну снагу, што је Совјетима дало нешто преко потребног времена. На крају су дошли у ситуацију која би се по њих завршила трагично, а један немачки официр је битку за Курск описао као „поново Верден“ – мислећи на највећу битку Првог светског рата када је 1916. на западу Француске, у страшној бици која је трајала више од 9 месеци страдало је на стотине хиљада војника са обе стране, али су француске снаге оствариле победу и нанеле одлучујући пораз Немачкој.

Курска битка 1943. била је последња немачка стратешка офанзива на Источном фронту. Наиме, током битке савезничке снаге су покренуле инвазију на Сицилију и Хитлер је морао да пошаље своје трупе које су биле на обуци да се суоче са изазовом на Медитерану. Више није имао снаге чак ни за Курск и на крају је морао да откаже офанзиву, поставши тако прва немачка офанзива која је отказана пре него што је успела да пробије непријатељске линије. После Курска, Берлин је већ био „видљив“, иако ће бити потребно много времена и много битака пре него што совјетске снаге стигну до престонице немачког Рајха, али када су коначно стигле, средином априла 1945. Хитлеров коначни пад ће дођи ускоро - извршиће самоубиство 30. априла у свом бункеру.

Србија Данас/Адванце.хр