Putin ima mrtvačnicu koja obrađuje stotine tela odjednom? Hiljade leševa ruskih vojnika u Rostovu na Donu i brutalna strategija za uništenje ukrajinskog identiteta?

Ova taktika, koja podseća na druge bespoštedne vojne strategije u istoriji, bila je posebno vidljiva tokom poslednjih meseci sukoba u Ukrajini, gde Rusija koristi velike brojeve vojnika u pokušaju da razbije ukrajinski otpor, ne brinući se o sve većim ljudskim žrtvama.

Prema izveštaju, čak više od hiljadu ruskih vojnika gubi život dnevno, a Kremlj pokazuje malo ili nimalo zabrinutosti zbog ovih ogromnih gubitaka. Ovakav pristup izaziva kritike zbog njegove okrutnosti, ali i zbog svoje neefikasnosti. Dugoročno, analitičari upozoravaju da Rusija neće moći da održava ovakav tempo gubitaka bez ozbiljnih posledica po moral svojih trupa, kao i po kapacitet za vođenje rata.

Osmišljena za obradu stotina tela odjednom, ta mega-mrtvačnica mesecima je bila pretrpana. Snimke iznutra, koje su svedoci objavili na društvenim mrežama, prikazuju stotine tela u različitim fazama raspadanja i udove razbacane po podovima hodnika. U drvenim kutijama postavljenima uza zidove od poda do plafona, nalaze se, kako se navodi, 'srećnici' - oni čija su tela izvučena s bojnog polja, identifikovana, zapečaćena u kovčezima i pripremljena za slanje ožalošćenoj rodbini u najudaljenijim delovima Rusije.

A puno je više leševa ostavljeno da trunu na ukrajinskim poljima jer je njihova evakuacija nepraktična pod stalnom paljbom artireljije i dronova.

Jedan od najtragičnijih aspekata ove strategije je postojanje logističkog centra u Rostovu na Donu, koji je postao simbol ogromnih ljudskih gubitaka. Rostov, koji se nalazi u blizini ključnih frontova na jugu Ukrajine, predstavlja centralno mesto za prikupljanje posmrtnih ostataka ruskih vojnika. Foreign Policy navodi da je ovaj grad postao jedno od najtužnijih mesta na svetu, jer je povezan s nemilosrdnim slanjem vojnika na sigurno smrtne zadatke, bez obzira na ljudsku cenu.

Logistički centar u Rostovu na Donu deluje kao tačka kroz koju prolaze telesni ostaci poginulih vojnika, a proces prikupljanja i transporta posthumnih ostataka izaziva duboku tugu i šok. Ovaj centar je simbol surove realnosti rata, gde su ljudski životi postali gotovo bezvredni u kontekstu političkih ciljeva Kremlja. Prema analizi, ovaj centar i sama slika ruskih gubitaka predstavljaju snažan kontrast između političkih ambicija Putina i stvarnih posledica koje su suočene s ruskom vojskom.

Kritičari ove taktike navode da je takav način ratovanja dugoročno neodrživ, jer iscrpljuje ljudske resurse, podstiče negativne reakcije unutar same Rusije i stvara nepopravljive moralne i psihološke rane među preživelim vojnicima. Pitanje koje se postavlja je koliko dugo će Rusija moći da vodi rat na ovaj način, i hoće li ovi užasni gubici na kraju dovesti do ozbiljnih političkih i vojnih posledica za Putinov režim.

Ovaj tekst iz Foreign Policy pruža duboko emocionalnu analizu rata kroz prizmu ljudskih gubitaka, ističući tragediju koju ova taktika izaziva ne samo za Ukrajinu, već i za Rusiju. Pokazuje kako brutalnost vojnih odluka i ignorisanje ljudskih života može imati dalekosežne posledice, ne samo u kontekstu same vojne strategije, već i u širem društvenom i političkom smislu.

Snimci i izvještaji koji dolaze iz centra za prikupljanje posmrtnih ostataka ruskih vojnika u Rostovu na Donu otkrivaju zastrašujuću sliku ratnih gubitaka Rusije. Ova logistička "mega-mrtvačnica" projektovana je da obradi stotine tela odjednom, a tokom meseci sukoba bila je ozbiljno pretrpana. Svedoci koji su uspeli da zabeleže scene unutar objekta objavili su snimke na društvenim mrežama, koji prikazuju stotine leševa u različitim fazama raspadanja. Udovi su bili razbacani po podovima hodnika, dok su tela bila smeštena u drvene kutije postavljene uza zidove od poda do plafona.

Na snimcima se vide "srećnici" – vojnici čija su tela izvučena sa bojišta, identifikovana, zapečaćena u kovčezima i pripremljena za transport rodbini u najudaljenije delove Rusije. Ovi vojnici su uspeli da izbegnu najgori scenario, jer su njihovi posmrtni ostaci barem bili preuzeti sa bojišta i poslati kući, u nešto više dostojanstva nego što su imali mnogi od svojih kolega.

Međutim, za mnoge druge vojnike, sudbina je daleko mračnija. Mnoge mrtve ruske vojnike nije bilo moguće izvući sa bojišta zbog stalnih napada ukrajinske artiljerije i dronova. Ovi vojnici ostaju na ukrajinskim poljima, njihova tela trunu na otvorenom, nesposobna da budu preuzeta i transportovana unazad. Ovaj tragični aspekt rata ne samo da stvara grozne slike na terenu, već i dodatno podstiče moralne i logističke probleme Rusije.

Ovaj scenarij odražava užasnu stvarnost rata i duboko razmatranje ljudskih gubitaka, gde je život vojnika postao gotovo bespravan resurs u pokušaju da se ostvare politički ciljevi. Zastrašujuće slike sa mesta kao što je Rostov na Donu postavljaju pitanje o dugoročnoj održivosti ove vrste vođenja rata i moralne cene koju Rusija plaća za nastavak invazije na Ukrajinu.