Ukrajina napala Kursku oblast raketama ATACMS, Moskva priprema žestok odgovor! Iz Estonije poručuju da ukoliko Ukrajina uradi ovo sukob može zahvatiti Evropu i NATO
Prema najnovijim izveštajima, u ukrajinskoj prestonici Kijevu odjeknule su eksplozije, što je izazvalo dodatnu zabrinutost u već napetoj situaciji u zemlji.
Iako nisu precizirani uzroci ovih eksplozija, izvori sugerišu da bi mogle biti posledica pokušaja ukrajinskog napada na ruske pozicije.
Sistemi ATACMS imaju domet od oko 300 kilometara, što znači da mogu doseći duboko unutar teritorije Rusije. Ukrajina je već koristila ove rakete za napade na vojnu infrastrukturu, skladišta municije i druga vojna postrojenja, čime je izazvala značajnu zabrinutost u Rusiji.
U odgovorima na napad, Moskva je brzo reagovala, izjavivši da se priprema za odgovor na ovaj napad. Ruski zvaničnici naglasili su da napad na Kursku oblast predstavlja ozbiljno narušavanje teritorijalnog integriteta Rusije i da će preduzeti sve potrebne korake u okviru svojih vojnih i strateških kapaciteta. Rusija je često upozoravala da će odgovarati na napade Ukrajine, posebno kada su napadi usmereni na ruske teritorije.
U isto vreme, ukrajinske protivvazdušne snage oborile su 39 dronova koji su leteli iznad ruskih regiona, što je deo sve učestalijih sukoba između dve strane koji uključuju napade dronovima. Ovi dronovi, najverovatnije korišćeni za špijunažu ili napade na vojne ciljeve, ukazuju na ubrzanje tehnološke i taktičke upotrebe bespilotnih letelica u sukobu.
Pored tih vojnih događanja, izjavu je dao i Hano Pevkur, šef estonskog Ministarstva odbrane, koji je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti slanja strane vojske u Ukrajinu. On je, pozivajući ukrajinske saveznike, upozorio da bi vojna intervencija u Ukrajini mogla imati negativne posledice. Pevkur je istakao da bi rizici od slanja trupa u Ukrajinu mogli biti veći od potencijalnih koristi, ukazujući na to da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do šireg vojnog sukoba u Evropi, što bi imalo ozbiljne posledice za stabilnost regiona.
Ovaj poziv Estonije da se izbegne direktno slanje trupa ukazuje na različite pristupe među saveznicima Ukrajine. Iako mnoge zemlje, poput SAD-a i drugih članica NATO-a, pružaju Ukrajini vojnu pomoć kroz oružje, obuku i obaveštajne informacije, Pevkurova izjava ukazuje na to da bi direktna vojna intervencija mogla dovesti do daljih komplikacija i čak uvlačenja NATO-a u direktan sukob sa Rusijom.
Kombinacija ovih događaja – eksplozija u Kijevu, obaranje dronova i političke izjave o slanju trupa – osvetljava rastuće vojne napetosti u Ukrajini, dok se međunarodna zajednica bori da pronađe balans između pružanja podrške Ukrajini i izbegavanja šireg rata.
