Украјина напала Курску област ракетама АТАЦМС, Москва припрема жесток одговор! Из Естоније поручују да уколико Украјина уради ово сукоб може захватити Европу и НАТО
Према најновијим извештајима, у украјинској престоници Кијеву одјекнуле су експлозије, што је изазвало додатну забринутост у већ напетој ситуацији у земљи.
Иако нису прецизирани узроци ових експлозија, извори сугеришу да би могле бити последица покушаја украјинског напада на руске позиције.
Системи АТАЦМС имају домет од око 300 километара, што значи да могу досећи дубоко унутар територије Русије. Украјина је већ користила ове ракете за нападе на војну инфраструктуру, складишта муниције и друга војна постројења, чиме је изазвала значајну забринутост у Русији.
У одговорима на напад, Москва је брзо реаговала, изјавивши да се припрема за одговор на овај напад. Руски званичници нагласили су да напад на Курску област представља озбиљно нарушавање територијалног интегритета Русије и да ће предузети све потребне кораке у оквиру својих војних и стратешких капацитета. Русија је често упозоравала да ће одговарати на нападе Украјине, посебно када су напади усмерени на руске територије.
У исто време, украјинске противваздушне снаге обориле су 39 дронова који су летели изнад руских региона, што је део све учесталијих сукоба између две стране који укључују нападе дроновима. Ови дронови, највероватније коришћени за шпијунажу или нападе на војне циљеве, указују на убрзање технолошке и тактичке употребе беспилотних летелица у сукобу.
Поред тих војних догађања, изјаву је дао и Хано Певкур, шеф естонског Министарства одбране, који је изразио забринутост због могућности слања стране војске у Украјину. Он је, позивајући украјинске савезнике, упозорио да би војна интервенција у Украјини могла имати негативне последице. Певкур је истакао да би ризици од слања трупа у Украјину могли бити већи од потенцијалних користи, указујући на то да би ескалација сукоба могла довести до ширег војног сукоба у Европи, што би имало озбиљне последице за стабилност региона.
Овај позив Естоније да се избегне директно слање трупа указује на различите приступе међу савезницима Украјине. Иако многе земље, попут САД-а и других чланица НАТО-а, пружају Украјини војну помоћ кроз оружје, обуку и обавештајне информације, Певкурова изјава указује на то да би директна војна интервенција могла довести до даљих компликација и чак увлачења НАТО-а у директан сукоб са Русијом.
Комбинација ових догађаја – експлозија у Кијеву, обарање дронова и политичке изјаве о слању трупа – осветљава растуће војне напетости у Украјини, док се међународна заједница бори да пронађе баланс између пружања подршке Украјини и избегавања ширег рата.
