Путин има мртвачницу која обрађује стотине тела одједном? Хиљаде лешева руских војника у Ростову на Дону и брутална стратегија за уништење украјинског идентитета?
Анализа коју је објавио Фореигн Policy истражује руску војну тактику познату као "млевење меса", која подразумева слање таласа руских војника у директне нападе на украјинске положаје, с минималним обазирањем на њихове људске губитке.
Ова тактика, која подсећа на друге беспоштедне војне стратегије у историји, била је посебно видљива током последњих месеци сукоба у Украјини, где Русија користи велике бројеве војника у покушају да разбије украјински отпор, не бринући се о све већим људским жртвама.
Према извештају, чак више од хиљаду руских војника губи живот дневно, а Кремљ показује мало или нимало забринутости због ових огромних губитака. Овакав приступ изазива критике због његове окрутности, али и због своје неефикасности. Дугорочно, аналитичари упозоравају да Русија неће моћи да одржава овакав темпо губитака без озбиљних последица по морал својих трупа, као и по капацитет за вођење рата.
Осмишљена за обраду стотина тела одједном, та мега-мртвачница месецима је била претрпана. Снимке изнутра, које су сведоци објавили на друштвеним мрежама, приказују стотине тела у различитим фазама распадања и удове разбацане по подовима ходника. У дрвеним кутијама постављенима уза зидове од пода до плафона, налазе се, како се наводи, 'srećnici' - они чија су тела извучена с бојног поља, идентификована, запечаћена у ковчезима и припремљена за слање ожалошћеној родбини у најудаљенијим деловима Русије.
А пуно је више лешева остављено да труну на украјинским пољима јер је њихова евакуација непрактична под сталном паљбом артирељије и дронова.
Један од најтрагичнијих аспеката ове стратегије је постојање логистичког центра у Ростову на Дону, који је постао симбол огромних људских губитака. Ростов, који се налази у близини кључних фронтова на југу Украјине, представља централно место за прикупљање посмртних остатака руских војника. Фореигн Policy наводи да је овај град постао једно од најтужнијих места на свету, јер је повезан с немилосрдним слањем војника на сигурно смртне задатке, без обзира на људску цену.
Логистички центар у Ростову на Дону делује као тачка кроз коју пролазе телесни остаци погинулих војника, а процес прикупљања и транспорта постхумних остатака изазива дубоку тугу и шок. Овај центар је симбол сурове реалности рата, где су људски животи постали готово безвредни у контексту политичких циљева Кремља. Према анализи, овај центар и сама слика руских губитака представљају снажан контраст између политичких амбиција Путина и стварних последица које су суочене с руском војском.
Критичари ове тактике наводе да је такав начин ратовања дугорочно неодржив, јер исцрпљује људске ресурсе, подстиче негативне реакције унутар саме Русије и ствара непоправљиве моралне и психолошке ране међу преживелим војницима. Питање које се поставља је колико дуго ће Русија моћи да води рат на овај начин, и хоће ли ови ужасни губици на крају довести до озбиљних политичких и војних последица за Путинов режим.
Овај текст из Фореигн Policy пружа дубоко емоционалну анализу рата кроз призму људских губитака, истичући трагедију коју ова тактика изазива не само за Украјину, већ и за Русију. Показује како бруталност војних одлука и игнорисање људских живота може имати далекосежне последице, не само у контексту саме војне стратегије, већ и у ширем друштвеном и политичком смислу.
Снимци и извјештаји који долазе из центра за прикупљање посмртних остатака руских војника у Ростову на Дону откривају застрашујућу слику ратних губитака Русије. Ова логистичка "мега-мртвачница" пројектована је да обради стотине тела одједном, а током месеци сукоба била је озбиљно претрпана. Сведоци који су успели да забележе сцене унутар објекта објавили су снимке на друштвеним мрежама, који приказују стотине лешева у различитим фазама распадања. Удови су били разбацани по подовима ходника, док су тела била смештена у дрвене кутије постављене уза зидове од пода до плафона.
На снимцима се виде "срећници" – војници чија су тела извучена са бојишта, идентификована, запечаћена у ковчезима и припремљена за транспорт родбини у најудаљеније делове Русије. Ови војници су успели да избегну најгори сценарио, јер су њихови посмртни остаци барем били преузети са бојишта и послати кући, у нешто више достојанства него што су имали многи од својих колега.
Међутим, за многе друге војнике, судбина је далеко мрачнија. Многе мртве руске војнике није било могуће извући са бојишта због сталних напада украјинске артиљерије и дронова. Ови војници остају на украјинским пољима, њихова тела труну на отвореном, неспособна да буду преузета и транспортована уназад. Овај трагични аспект рата не само да ствара грозне слике на терену, већ и додатно подстиче моралне и логистичке проблеме Русије.
Овај сценариј одражава ужасну стварност рата и дубоко разматрање људских губитака, где је живот војника постао готово бесправан ресурс у покушају да се остваре политички циљеви. Застрашујуће слике са места као што је Ростов на Дону постављају питање о дугорочној одрживости ове врсте вођења рата и моралне цене коју Русија плаћа за наставак инвазије на Украјину.
