Ukrajinci se kriju od odreda za mobilizaciju: Osećaju strah da je sve uzaludno i da će brzo poginuti

Ukrajinske vlasti, suočene sa sve manjim brojem dobrovoljaca i teškom situacijom na frontu, pribegavaju prinudnim merama u regrutaciji – uključujući racije na javnim mestima i nasumične provere dokumenata. Ova praksa izaziva strah i zabrinutost među civilima, dok pokušavaju da balansiraju patriotski duh sa ličnom bezbednošću.

U 2024. godini, Ukrajina se suočila sa izazovima u popunjavanju vojnih redova, što je dovelo do usvajanja strogih zakona o mobilizaciji gde je spuštena starosna granica za obaveznu vojnu službu sa 27 na 25 godina i uvedene su dodatne kazne za izbegavanje regrutacije. 

Mobilizacija obuhvata sve vojno sposobne muškarce uzrasta od 18 do 60 godina, uz ograničene izuzetke, i uključuje zabranu napuštanja zemlje. Ukrajinske vlasti omogućile su I mobilizaciju zatvorenika, koji imaju opciju služenja u vojsci u zamenu za uslovno puštanje na slobodu, što primenjuje i Rusija.

Frustracije zbog pooštrene mobilizacije su izražene zbog nedostatka jasnih rokova demobilizacije, a mnogi strahuju da bi vojna služba mogla da traje neograničeno. U odgovoru na ove izazove, Ukrajina je uvela aplikaciju "Reserve+" radi efikasnije registracije, iako ovaj tehnološki napredak ne rešava osnovni problem nejasnih uslova služenja u vojsci​.

20.000 muškaraca pobeglo iz Ukrajine od početka rata

Postoje brojni izveštaji o incidentima prisilnog regrutovanja i racija u javnim prostorima poput pijaca i gradskog prevoza, što izaziva dodatnu zabrinutost među građanima i kritikama u vezi sa načinima sprovođenja mobilizacije​. Ukrajinske vlasti nastoje da zadrže dovoljno vojnika u trenutku kada dobrovoljaca ima sve manje, ali prisilna regrutacija izaziva društvene napetosti.

Blizu 20.000 muškaraca pobeglo je iz Ukrajine od početka rata kako bi izbegli regrutaciju, podaci su do kojih je došao britanski servis BBC. Još 21.113 muškaraca pokušalo je da pobegne, ali su ih ukrajinske vlasti uhvatile, potvrdio je Kijev.

Jedni su preplivali opasne reke da bi napustili zemlju, od kojih su neki u tom naumu i poginuli, dok su drugi prelazili granicu tokom noći ili nabavljali lažna lekarska uverenja.

Bojan Stojkovski, makedonski frilens novinar i urednik IT.mk, nedavno je bio u Ukrajini i preneo je za "Blic" utiske iz prestonice Kijeva. On je i u junu bio u Ukrajini, gde se, kako nam je rekao, tada sa svojim muškim prijateljima viđao po kućama i stanovima, na njihov zahtev.

Na ulicama uglavnom mladi ljudi

- Noću retko možete videti Ukrajince napolju - osim stranaca koje možete prepoznati po jeziku koji koriste, i koji su napolju u lokalnim barovima, restoranima, kafićima... Preko dana na ulicama možete videti uglavnom mlađu populaciju. Sada sam imao priliku da upoznam vojnike iz Kolumbije i Brazila koji su došli da se bore za ukrajinsku vojsku, njih lako možete da uočite po gradu - rekao nam je Stojkovski.

On kaže da je za većinu muškaraca u zemlji trenutna situacija vezana za mobilizaciju sada nova realnost - mogu da budu regrutovani ako ih primete vojni regruti.

- Većina mojih ukrajinskih prijatelja je iz IT sektora i rekli su mi da ako imaju izbora, da ne bi voleli da idu u vojsku. Oni su svesni da treba da se bore za državu, ali u ovom trenutku rata osećaju strah da neće dobiti adekvatnu vojnu obuku i tako nespremni otići na front. Međutim, imao sam i nekoliko izvora koji su mi rekli da je situacija u Kijevu po tom pitanju za sada prilično dobra i da muškarci koji su u drugim delovima zemlje i manjim gradovima nisu imali takvu "sreću". Većina njih su regrutovani i poslati na front - rekao nam je Stojkovski.

Dok njihovi vršnjaci ginu na frontu dok brane zemlju od ruske agresije, mnogi muškarci koji se kriju od mobilizacije suočavaju se i sa moralnim dilemama.

- Koliko sam čuo od nekoliko ukrajinskih prijatelja, osećaju se loše, žele da doprinesu odbrani zemlje, ali osećaju pritisak i strah jer se to radi na brz način. Naročito oni koji rade u IT sektoru, ne osećaju se spremnim da budu poslati na prve linije – osećaju da bi umrli uzalud. Većina njih je, međutim, svesna da će, ako se rat nastavi ovim tempom, najverovatnije biti regrutovani u narednih šest meseci - kaže on.

On je imao priliku da razgovara sa vojnicima koji su deo profesionalne vojske Ukrajine i oni su mu rekli da ne mogu da komentarišu ovu tematiku. Kako su rekli, za njih to dužnost i spremni su da ginu za odbranu zemlje.

- O tome smo razgovarali i sa brazilskim vojnicima koji se bore za Ukrajinu, ali njihova situacija je drugačija jer su za to plaćeni. Kada smo ih zamolili da prokomentarišu zašto neki Ukrajinci ne žele da budu regrutovani, rekli su da im je to čudno i da smatraju da svi treba da se bore za oslobođenje svoje zemlje - rekao je Stojkovski.

Analitičar: "Imamo problema oko obuke, nemamo dovoljno oružja"

Ukrajinski politički analitičar Andrej Buzarov za "Blic" je rekao da ima puno ljudi koji iskreno žele da služe i da Ukrajina još uvek ima dosta mobilizacionih kapaciteta.

- Ali imamo problema oko obuke i nema dovoljno oružja. Zato nam je potrebna veća podrška zapadnih saveznika u naoružanju i obuci. Druga stvar je da neki od ljudi ne žele da se mobilišu i to je pitanje motivacije i značajno finansijskih podsticaja. Mislim da će vlada ubuduće baviti pitanjem o platama za vojnike - a to opet zavisi i od ekonomske podrške i funkcionisanja nacionalne ekonomije - rekao nam je.

Buzarov je istakao da iako mnogi misle da Ukrajina nema dovoljno ljudi za vojsku i da imaju problema, on pak misli suprotno.

- Država ima kapacitete za dugoročnu stratešku odbranu, sa kapacitetom za ozbiljne kontraudare unutar ruske teritorije. I blokiraće ono što Rusija planira – oni žele da brzo osvoje Ukrajinu, ali neće uspeti jer je strateška odbrana Ukrajine ključ strateške pobede - zaključio je ukrajinski politički analitičar.

Zelenskom opada podrška

Stojkovskog smo pitali i kakve je generalno situacija u Ukrajini danas, da li se čuju sirene za opasnost i kako ljudi žive.

- U Kijevu možete čuti upozorenje za vazdušnu opasnost na dnevnoj bazi. Meštani su mi rekli da se ponekad čak mogu čuti i eksplozije, ali pošto smo bili u centru grada, najčešće smo čuli samo vazdušna upozorenja. Kada se oglase ova upozorenja, neki ljudi se kriju, dok drugi samo rade svoj posao. U isto vreme se oseća normalno i nije - ali grad je živahan i barovi i restorani su uglavnom puni dok se ne zatvore oko 23 sata i policijskog časa koji počinje u ponoć - rekao nam je on.

Trg Majdan u Kijevu, zastave za poginule vojnike koji su se borili za Ukrajinu, oktobar 2024.
Foto: Privatna arhiva
Trg Majdan u Kijevu, zastave za poginule vojnike koji su se borili za Ukrajinu, oktobar 2024.
Na pitanje da li ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom opada podrška dok se ratu ne vidi kraja, odgovara nam potvrdno.

- Koliko sam mogao da čujem, čini se da podrška Zelenskom nestaje kako rat traje. Neki izvori su mi rekli da međunarodni partneri vrše pritisak na Ukrajinu da se iduće godine održe izbori, pa bi to takođe moglo da utiče na potencijalne mirovne pregovore. Neki su mi takođe rekli da postoje indicije da će izbori u SAD takođe uticati na rat i da je jedno od najverovatnijih rešenja da postoji neka vrsta sporazuma o "zamrznutom konfliktu" između obe strane - rekao nam je Stojkovski.

Srbija Danas/Blic