ZADNJA ŠANSA ZA POBEDU UKRAJINE: Operacija "poslednji udarac" jedina je koju SAD još mogu da pokrenu, i pokrenuće, ko god osvoji vlast u Vašingtonu

Bez obzira ko pobedi na predsedničkim izborima u SAD, ostaje jedno pitanje - šta da radimo sa Ukrajinom? Jer ko god da preuzme Belu kuću moraće da se bavi svime što je Bajdenova administracija uradila u vezi sa Ukrajinom. Preuzeti pristup Ukrajini od Bajdena i nastaviti sa istim planom jednostavno je neizvodljivo. Bajden je Ukrajinu pretvorio u još jedan tipični američki "večiti rat", iako ovoga puta američke trupe ne učestvuju direktno, ali su zato SAD maksimalno uključene na sve druge načine, pre svega slanjem novca i oružja.

Do sada je svima postalo jasno da takav pristup ne može da dovede do ukrajinske pobede, niti do geopolitičkih ciljeva koje su SAD postavile sebi u vezi sa Rusijom. Verovatno, da je sam Bajden ostao u trci i nekim čudom osvojio drugi mandat, morao bi (dakle, ljudi koji trenutno vode SAD umesto njega) nešto radikalno da promeni, pošto ovakvim pristupom Ukrajina samo krvari, gubi teritoriju i ljude, a Rusija kroz dugi rat ide ka pobedi.

Razne teorije bi se mogle složiti oko toga šta SAD zapravo žele da postignu ratom u Ukrajini - možda ukrajinska pobeda nije čak ni krajnji cilj, možda je ključ da se Rusija što više oslabi, ali ni to nije ono što oni ovim pristupom dobijaju. Jer ako Rusija oslabi tokom rata, što je neizbežno (a Rusi gube takođe mnogo ljudi), ako na kraju dobije rat i ostvari svoje ciljeve, to je odmah američki poraz, jer će Rusija postati mnogo jača i više uticajna na međunarodnoj sceni predstavljaće izazov za SAD na mnogim drugim mestima (Afrika, Bliski istok, Latinska Amerika...). Istovremeno, treba napomenuti da Rusija nije daleko od pobede nakon što su pobedom neformalno proglasili potpuno preuzimanje četiri ukrajinska regiona (Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson).

Donald Tramp je vrlo grandiozno najavio da će zaustaviti rat u Ukrajini "u roku od 24 sata", ali to gotovo sigurno nije moguće i to su pre svega tipične Trampove izjave u okviru kampanje. Možda je voljniji da zaustavi rat nego što bi to bile demokrate, ali mu uopšte nije u interesu da Rusija iz ovog sukoba izađe kao veliki pobednik - čak ni da se iza svega ne krije neki njegov veliki plan gde je on smiriće odnose sa Rusijom kako bi se mogao fokusirati na Kinu.

Tramp je više puta pomenuo da želi brzo da okonča rat u Ukrajini kroz "manifestaciju američke snage". Šta to zapravo znači? Mnogi su već pokušali da demistifikuju njegove izjave, ali u ovom slučaju to zaista može da znači bilo šta. Američka „moć“ može da se upotrebi i protiv Kijeva i protiv Moskve, da se obojica dovedu za pregovarački sto (barem u teoriji), ali je u isto vreme jasno da pregovarački sto u ovom trenutku ponovo predstavlja rusku pobedu. Jer šta će Ukrajina pregovarati osim pomirenja da je izgubila značajnu teritoriju? Za pregovaračkim stolom nema ničega čime bih mogao da nateram Ruse da se dobrovoljno povuku sa teritorija koje je Rusija osvojila - to bi onda bio ruski poraz.

Zaboravimo na trenutak Trampa, jer su njegovi planovi za sada još previše apstraktni - stvari o njemu će postati mnogo jasnije ako zaista osvoji vlast, jer ćemo tada videti kakvim će se ljudima okružiti. Ako se „Vašingtonska močvara“ ponovo afirmiše oko njega, sve što kaže tokom kampanje može biti irelevantno.

Zamislimo da Kamala Haris osvoji vlast, odnosno da Amerika dobije kontinuitet demokratske administracije. Šta bi oni uradili sa Ukrajinom? Ne mogu da nastavim ni sa Bajdenovom strategijom. Ono što je Bajdenova administracija radila je jednostavno neodrživo, kako zbog američkih finansija, tako i zbog ukrajinskih ljudskih gubitaka koji se ne pretvaraju u teritorijalne gubitke. Dakle, čak iu slučaju demokratske uprave, promena, verovatno radikalna, bila bi neophodna. Verovatno bi odustali od ovog beskrajnog slanja oružja i novca u Ukrajinu, ali ne bi - ideja da bi ovaj rat ipak mogao da se završi porazom Rusije.

Kako se to radi? Verovatno nikako, ali sve dok je ideja živa biće pokušaja. U ovoj situaciji, zapravo je ostao samo još jedan veliki pokušaj, a nakon toga Vašington bi morao da prizna da više nema ideja. O čemu se radi? To je plan na koji Kijev već duže vreme poziva - maksimalna zapadna vojna podrška koja bi uklonila sve barijere ukrajinskim napadima na rusku teritoriju.

To bi u praksi značilo da Ukrajina odjednom dobije dozvolu da napadne Rusiju svime što ima - avionima, artiljerijom, raketama svih dometa... Jer istina je da je Ukrajina u ovom trenutku i dalje ograničena. Ovo je bio uslov Bajdenove administracije - dobićete oružje, ali ga možete koristiti samo unutar Ukrajine. Da, bilo je izuzetaka u vezi sa napadom na Krim (Zapad tretira Krim kao deo Ukrajine, iako su svesni da je to već delikatna definicija), a Bajden je takođe dao dozvolu za ograničene napade na Rusiju u oblasti oko Harkovske oblasti. kako bi se tamo zaustavila ruska ofanziva (izgleda da je i ona zaustavljena).

Ali sve ostalo je "pod ključem". Ukrajina nema pravo da koristi američke rakete za napade na rusku teritoriju. A ako mu se dozvoli, da li bi to zaista dovelo do tako velikog preokreta i „ruskog poraza“? Kao što rekosmo, teško, ali Kijev (i dobar deo njihovih saveznika) želi da veruje da hoće. Da li to ima neku vojnu logiku ili je jednostavno želja da se pokuša sve što do sada nije isprobano? Pre će biti ovo drugo. Jer teško da Ukrajina može odjednom toliko da degradira rusku vojsku ukidanjem ograničenja. To svakako može uzeti dosta psiholoških dana.

Ova ideja se već razmatra. Plan je da se Ukrajini da poslednja šansa. Dajte joj sve što želi, omogućiti joj sve što želi i vidite šta će se desiti.

Naravno, ovo se zasniva na pretpostavci da su ruske pretnje eskalacijom veoma prazne. SAD su zaključile da Rusija ipak neće napasti NATO, što je verovatno tačno, ali treba imati u vidu i da su mnogi mislili da Rusija neće napasti ni Ukrajinu (uključujući Zelenskog, koji je nedeljama pre početka ruske invazije počeo da oštro kritikuje zapadne medije jer je sve to pominjanje moguće ruske invazije počelo negativno da utiče na ukrajinsku ekonomiju!).

Postoje tri mogućnosti za pokretanje operacije koja bi se mogla nazvati „poslednjim udarcem“ – pokrenuće je neko od pobednika, Tramp ili Haris (ili ko god da je demokratski predstavnik), ili možda sam Bajden pošto je formalno na vlasti. još pola godine. Nije nemoguće da će se na kraju ova operacija dopasti i Trampu. Da je došlo do pokušaja atentata na njega iz istih razloga kao pre slovačkog premijera Roberta Fica, da želi da prekine rat u Ukrajini, vrlo je verovatno da bi potencijalna nova Trampova administracija ponovo imala sasvim dovoljan broj predstavnika „duboke države“ kojoj Trampu ne bi mogao da se suprotstavi (pod uslovom da to uopšte želi).

U slučaju da Haris ili neko drugi sa demokratske strane pobedi na izborima (gotovo je izvesno da će ona biti kandidat, ali sačekajmo nacionalni sabor demokrata sredinom sledećeg meseca) ta operacija je skoro zagarantovana, to je jedina stvar koja je ostala u njihovom arsenalu planova. Ali ne treba isključiti mogućnost da ovaj najnoviji ukrajinski pokušaj aktivira sam Bajden.

Šta bi bio cilj? Da dovede Ukrajinu u jaču pregovaračku poziciju, odnosno da njene snage odbiju ruske snage sa velike površine trenutno okupiranih teritorija. Ali i prošle godine je to bio grandiozan plan, pa se ukrajinska ofanziva potpuno raspala. Zagovornici poslednjeg pokušaja tvrde da su Ukrajini do sada bile vezane ruke i da joj se sada mora dozvoliti da bez oklevanja napadne Ruse. To će se na kraju desiti, verovatno relativno brzo, dok je još moguće, a onda, u zavisnosti od ishoda, rat zaista može da ide ka završetku, ali, s obzirom na sve dosadašnje pokušaje, nekako ne izgleda da će dobro završi Ukrajinci.

Izvor: Srbija Danas/Advance.hr/Autor: Antun Roša/Preneo: Nenad Đukić