Po čemu je naš Beograd postao bolji: Predstavljen izveštaj grada za 2017. godinu
U zdanju Beogradske zadruge, gradonačelnik Siniša Mali, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović, gradski menadžer Goran Vesić, gradski urbanista Milutin Folić i pomoćnik gradonačelnika Borko Milosavljević predstavili uspehe grada
Danas se u zgradi Beogradske zadruge organizovala posebna svečanost. Povod zbog kog su se okupili zvaničnici našeg grada jeste da prikažu građanima veliki uspeh koji se tokom protekle 2017. godine ostvario.
Pročitajte i:
- Gradonačelnik Mali se sastao sa prvim čovekom Havane: Početak jedne lepe saradnje na obostrano zadovoljstvo
- Đurić o Đilasovoj kandidaturi: Sve što je potrebno da zlo pobedi je da dobri ljudi ne učine ništa
- Siniša Mali posetio štandove: Senior kartice i projekat „Da se radi i gradi po tvom” na Trgu otvorenog srca (VIDEO)
Gradonačelnik Beograda, Siniša Mali obratio se medijima i rekao da mu je velika čast što je pre četiti godine stupio na čelo glavnog čoveka u gradu.
- Zaista sam mislio da je za dobrog gradonačelnika važnije da voli svoj grad i radi po volji svojih sugrađana, nego da se bavi politikom. Politika mi nikad nije bila ni cilj, ni sredstvo za postizanje ciljeva. Cilj mi je bio da od Beograđana, a ne po meri tajkuna uz pomoć političara, kao što je bilo u prethodnom periodu – rekao je Siniša Mali.
Predstvaljanju Godišnjeg izveštaja 2017. pored gradonačelnika prisustvuju i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović, gradski menadžer Goran Vesić, gradski urbanista Milutin Folić i pomoćnik gradonačelnika Borko Milosavljević.
Gradonačelnik Siniša Mali osvrnuo se i na finansije grada, napomenuo je na mnogo bolje trenutno stanje kase.
- Ukupno milijardu i 118 miliona evra duga gušilo je razvoj Beograda. Pri tome, prethodna vlast nam je ostavila i rekordni deficit od preko 20 odsto. Zato smo podhitno morali da konsolidujemo javne finansije i vratimo stabilnost finansijskom sistemu, kako bi moli da ulažemo u Beograd i Beograđane. Prepolovili smo dug Grada, isplatili smo dospele obaveze i budžetski deficit smanjili za skoro tri puta. U ovom trenutku imamo čak 14 milijardi dinara, koje ćemo ulagati u Beograd u narednom periodu. U nasleđeni dug od milijardu i 118 miliona evra ubrajaju se i ogromni dugovi javnih preduzeća koji su nastali zbog neodgovornosti i bahatosti prethodne vlasti. Javna preduzeća su bila okovana lancima, mi smo te lance skinuli i dali im vetar u leđa da napokon počnu da rade u interesu svih Beograđana - rekao je Siniša Mali.
Gradonačelnik Beograda rekao je da se nadaju da će vratiti Sava centru i GSP-u pun sjaj.
- I dalje se suočavamo sa velikim problemima oko likvidnosti Sava centra i GSP-a, ali smo i u tim preduzećima ostvarili značajne rezultate koji su zaustavili njihovo dalje propadanje. Zbog brojnih pljačkaških tendera prethodne vlasti, iz GSP-a je isisana ogromna količina novca. Odgovornim upravljanjem uspeli smo da vratimo nadu u GSP. I dalje stanje nije idealno, puno posla je još pred nama ali posle višegodišnjeg sistematskog devastiranja i uništavanja tog preduzeća, danas smo na pravom putu da tom preduzeću vratimo pun sjaj – rekao je Siniša Mali.
Što se tiće investicija, veoma je ponosan na Beograd na vodi i kaže da je to uvek bio prioritet, ali se zahvalio predsedniku Srbije što je bio čovek sa vizijom za takav projekat.
- Kada govorimo o investicijama, prioritet broj jedan nam je bio i ostao Beograd na vodi, koji danas napreduje i brže nego što smo očekivali. Sećam se da sam tada, na proleće 2014. godine, posetio Savski amfiteatar zajedno sa svojim timom , kako bismo videli šta moramo da uradimo. Tada sam shvatio zašto niko nije smeo da se uhvati u koštac s tim problemom. Morao je da se nađe neko hrabar i postojan, i sa jasnom vizijom, a to je bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i želim da mi se zahvalim još jednom na toj viziji, jer umesto skladišta i betonskih baza, građani Beograda su dobili jednu od najlepših promenada u Evropi – rekao je gradonačelnik Beograda.
Gradski menadžer Goran vesić rekao je da su velike pobede za grad upravo smanjena nezaposlenost i poverenje najstarijih građana.
- Velika pobeda u našem gradu je smanjenje nezaposlenosti. To je prvi put za 10 godina da je pao broj nezaposlenosti ispod 100.000. To se dogodilo zahvaljujući investicijama u Beogradu. Posebno smo ponosni na naučno-istrazivački park, kao i na Beogradsku praksu. Naša velika pobeda je takođe i poverenje koje imamo kod najstarijih sugrađana. Naša obaveza je da dožive mirnu starost. Već ste čuli da smo podelili ogroman broj seniorskih kartica. Dragi prijatelji, svi vi koji ste deo vlasti bez obzira na funkciju imate čast i privilegiju da Beograd učinite boljim i lepšim. Naša obaveza je da svako od nas svojim učinkom doprinese večnoj slavi Beograda, a ne svojoj slavi jer takva slava ne postoji. Beograd morate da volite da bi se razvijao. Beograd ima svoje snove koje je počeo da ostvaruje. Dobra je politika samo ona koja je dobra za ljude. Živeo Beograd, živela Srbija - rekao je Goran Vesić.
Posle Niša, i Beograd dobija Ruski centar, a ovo će biti njegova namena
Gradski menadžer je naveo da je ova gradska vlast prva koja ostvaruje vekovni san Beograđana o spuštanju grada na reke.
- Naš grad ima skoro 200 kilometara neiskorišćenih rečnih obala. Zahvaljujući upornosti i zalaganju predsednika Vučića, Beograd dobija velelepni projekat "Beograd na vodi" na preko stotinu hektara savske obale u centru grada. Znaju to i naši protivnici, pa se najviše laži širi upravo o ovom projektu. Svašta smo slušali, od toga da je to samo maketa, da se projekat nikada neće graditi, da tone, a sve ne bi li se zaustavio razvoj grada. Na njihovu žalost, a na sreću svih Beograđana, projekat se uspešno razvija. Grad posebno insistira na uređenju javnih površina, pa tako i pre završetka prvih objekata već imamo uređen jedan veliki deo Sava promenade, sa pratećim sadržajima – biciklističke staze, drvoredi, silasci na reku, dečja i sportska igrališta, nova rasveta. Uveliko se izvode radovi i na izgradnji novog bulevara u okviru projekta "Beograd na vodi", koji će pored obostranih zelenih pojasa i trotoara, imati i biciklističku stazu i četvorostruki drvored. Do kraja sledeće godine ovaj bulevar će povezati Karađorđevu ulicu i Bulevar vojvode Mišića, čime će Bulevar vojvode Mišića biti znatno rasterećen. Na predlog predsednika Vučića, ovaj bulevar poneće ime američkog predsednika Vudroa Vilsona, velikog prijatelja srpskog naroda, jer se upravo sledeće godine navršava sto godina kako se po njegovom naređenju u znak počasti za žrtve srpskog naroda u Prvom svetskom ratu vijorila srpska zastava iznad Bele kuće. Osim stambenih kula, počela je i izgradnja tržnog centra u okviru "Beograda na vodi", koji će biti najveći tržni centar u regionu, kao i izgradnja Kule Beograd, koja će biti najviša zgrada u ovom delu Evrope – istakao je Vesić.
Pored sređivanja fasada, dečjih igrališta, skverova, urbanih džepova, sportskih terena, ali i velikih parkova, Beograd je doneo odluku da biciklističke staze moraju da se izgrade u svim ulicama prvog prioriteta.
- To je hrabra odluka, ali je u skladu sa standardima razvijenih evropskih prestonica u kojima bicikl postaje deo javnog prevoza. Naš osnovni cilj koji ćemo ostvariti makar delimično u narednom mandatu jeste da se stvore uslovi da bicikl postane prevozno sredstvo jer se danas koristi samo za rekreaciju. Zahvalnost za ovo dugujemo glavnom urbanisti i gradskom sekretaru za saobraćaj, a za mene lično ovo je važno jer sam 1997. godine, kao član tadašnjeg Izvršnog odbora grada zadužen za sport, sproveo izgradnju tada prve biciklističke staze od 25. maja do Ade Ciganlije. Veliki su otpori ovoj promeni u svim strukturama, ne samo u opoziciji nego i kod nekih predstavnika vlasti jer mnogi ne mogu da shvate da ne mora svuda da se dođe automobilom, ali naučiće – istakao je Vesić.
EKSKLUZIVNO: Vodimo vas pod kupolu Hrama Svetog Save (VIDEO)
Sledeća velika pobeda jeste to što Beograd postaje grad kulture, koji gaji sećanje na svoju tradiciju i istoriju. Grad u kojem su živeli i stvarali Dositej Obradović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Borislav Pekić, Danilo Kiš, Tin Ujević, Desanka Maksimović, Milorad Pavić, Isidora Sekulić, Dušan Radović, Branko Miljković, Danilo Bata Stojković, Ljuba Tadić, Bekim Fehmiu, Dragan Nikolić, predodređen je da bude kulturna prestonica ovog dela Evrope, ocenio je Vesić, podsećajući da je Beograd ove godine ponovo dobio Muzej savremene umetnosti, pošto je bio zatvoren deset godina. Ostaće upamćeno i da se grad poslednje tri godine odužio mnogim velikim ljudima koji su bili važan deo Beograda. Spomenike su dobili Borislav Pekić i Milutin Milanković, Momo Kapor je dobio skver i ulicu, Nikolaj Krasnov svoju ulicu, Karl Malden će dobiti ploču na Kinoteci, kralj Aleksandar svoju obalu, a spomenike treba da dobiju Stefan Nemanja, Zoran Đinđić i Vasko Popa.
- Istrajno radimo na negovanju kulture sećanja i meni je to lično važno jer grad mora da se oduži mnogim divnim ljudima koji su ovde živeli, koji su stvarali naš Beograd i učinili ga velikim i slavnim kakav jeste – kazao je Vesić.
Beograd će naredne godine dobiti i svoju prvu likovnu galeriju na Kosančićevom vencu, Ministarstvo kulture će ponovo preuzeti naš najlepši galerijski prostor "Cvijetu Zuzorić", a zajedno sa istim ministarstvom grad radi i na projektu izgradnje zgrade opere i baleta na mestu sadašnjeg Staklenca na Trgu republike. Obnovljeni su česma Mehmet Paše Sokolovića i Damat Ali pašino turbe na Kalemegdanu, u toku je obnova Malog stepeništa, a sledeće godine nas čeka obnova Velikog stepeništa, Sahat kule i Turskog kupatila, naveo je Vesić.
Kao još jednu veliku pobedu, gradski menadžer je naznačio sve veći broj radnih mesta, stavljanje u funkciju Naučno-tehnološkog parka, sticanje Bg prakse, programe zapošljavanja. On je izrazio uverenje da će se do polovine novog mandata gradske skupštine rešiti problem sa nedostajućim mestima u vrtićima, jer kako je ocenio, to nije samo namera grada već i obaveza. Ovaj cilj nije samo politički već i ljudski i civilizacijski, ocenio je Vesić, navodeći kao sledeću veliku pobedu – poverenje koje grad ima kod najstarijih sugrađana. Beograd je dom za sve, a zrelost jednog evropskog društva meri se time kako se vodi računa o najstarijima i najmlađima, poručio je gradski menadžer.
Rezultate koje je postigla Skupština grada nije imala nijedna gradska skupština u poslednjih 30 godina, izjavio je predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević predstavljajući rezultate rada u poslednje četiri godine.
On je, obraćajući se prisutnima u zgradi Beogradske zadruge, istakao da su za protekle četiri godine održane 43 sednice Skupštine Grada Beograda, usvojeno ukupno 4.886 različitih akata, što govori o velikom angažovanju odbornika i njihovom doprinosu radu Skupštine grada.
– U martu prošle godine konačno je, nakon 14 godina, usvojen novi generalni Urbanistički plan grada Beograda, kao osnovni strateški dokument planskog razvoja grada. On je, između ostalog, predvideo buduće pravce razvoja grada, kao što je nova i Luka na Dunavu, širenje kapaciteta Aerodroma "Nikola Tesla", Makiško polje, Ada Huja, Blok 18, Treći Beograd na levoj obali Dunava. Od početka rada ovog saziva Skupštine usvojena su 152 plana detaljne regulacije i pokrenute inicijative za izradu još 211 planova detaljne regulacije i možemo da kažemo da smo prvi koji ćemo uspeti da planovima pokrijemo 90 odsto teritorije Beograda – istakao je Nikodijević, dodajući da su planska dokumenta osnov za dalji razvoj, investicije, zapošljavanje.
On je dodao da je glavni cilj rada Skupštine grada bio da Beograd bude održiv i razvojan grad koji ćemo ostaviti budućim generacijama.
– Svi naši dokumenti usklađeni su sa svetskim standardima, a Beograd je jedini grad u Jugoistočnoj Evropi koji je usvojio Strategiju pošumljavanja, Strategiju o kvalitetu vazduha, kao i Strategiju o pripremama na klimatske promene. Posle mnogo godina, od 2014. godine do danas ugasili smo 14 kotlarnica na mazut. Na osnovu Strategije razvoja "Beogradskih elektrana", do 2025. godine biće ugašene sve kotlarnice koje zagauđuju okolinu, a u njihovoj su nadležnosti. Pored toga, posle mnogo godina pokrenuli smo projekat izgradnje toplodalekovoda TENT – Novi Beograd. Benefiti za građane od takvog rada za građane su mnogostruki. Potpisali smo Ugovor o privatno-javnom partnerstvu za deponiju Vinča i umesto najveće deponije, imaćemo moderno postrojenje za preradu otpada – rekao je predsednik gradskog parlamenta.
Točak investicija koji smo pokrenuli 2015, ove godine smo dodatno osnažili i rezultati postaju sve očigledniji. Jedan za drugim završavaju se veliki infrastrukturni projekti, privatne investicije, ali i važni projekti uređenja grada, istakao je Milutin Folić danas u Beogradskoj zadruzi i najavio na koji način će se Beograd razvijati u budućnosti.
- Postavili smo osnov za razvoj grada usvajanjem dva najvažnija strateška dokumenta, a to su Strategije razvoja grada i Generalni urbanistički plan. Kroz ova dva dokumenta postavljene su glavne smernice daljeg urbanog razvoja, a to je izmeštanje industrijskih zona iz centra grada, čime se na tim prostorima omogućuje izgradnja gusto naseljenih stambeno-poslovnih kompleksa i na taj način grad izgrađuje unutar svojih prirodnih granica uz racionalno korišćenje postojeće infrastrukture. Zatim, spuštanje Beograda na reke gde koristimo najveći prirodni potencijal naše prestonice. Do kraja sledeće godine biće uklonjena pruga koja decenijama odvaja Palilulu, Dorćol, Kalemegdan, Kosančićev i Savski venac od priobalja i tada ćemo konačno moći da kažemo da se Beograd spustio na reke. Treći osnovni strateški cilj je okretanje ekološki prihvatljivoj hijerarhiji u saobraćaju kojom prioritet dajemo pešacima, biciklistima i javnom gradskom prevozu, a ne kao što je to do sada bila praksa – automobilu – rekao je gradski urbanista.