По чему је наш Београд постао бољи: Представљен извештај града за 2017. годину

Данас се у згради Београдске задруге организовала посебна свечаност. Повод због ког су се окупили званичници нашег града јесте да прикажу грађанима велики успех који се током протекле 2017. године остварио.

Градоначелник Београда, Синиша Мали обратио се медијима и рекао да му је велика част што је пре четити године ступио на чело главног човека у граду.

- Заиста сам мислио да је за доброг градоначелника важније да воли свој град и ради по вољи својих суграђана, него да се бави политиком. Политика ми никад није била ни циљ, ни средство за постизање циљева. Циљ ми је био да од Београђана, а не по мери тајкуна уз помоћ политичара, као што је било у претходном периоду – рекао је Синиша Мали.

Предстваљању Годишњег извештаја 2017. поред градоначелника присуствују и председник Скупштине града Никола Никодијевић, заменик градоначелника Андреја Младеновић, градски менаџер Горан Весић, градски урбаниста Милутин Фолић и помоћник градоначелника Борко Милосављевић.

Градоначелник Синиша Мали осврнуо се и на финансије града, напоменуо је на много боље тренутно стање касе.

- Укупно милијарду и 118 милиона евра дуга гушило је развој Београда. При томе, претходна власт нам је оставила и рекордни дефицит од преко 20 одсто. Зато смо подхитно морали да консолидујемо јавне финансије и вратимо стабилност финансијском систему, како би моли да улажемо у Београд и Београђане. Преполовили смо дуг Града, исплатили смо доспеле обавезе и буџетски дефицит смањили за скоро три пута. У овом тренутку имамо чак 14 милијарди динара, које ћемо улагати у Београд у наредном периоду. У наслеђени дуг од милијарду и 118 милиона евра убрајају се и огромни дугови јавних предузећа који су настали због неодговорности и бахатости претходне власти. Јавна предузећа су била окована ланцима, ми смо те ланце скинули и дали им ветар у леђа да напокон почну да раде у интересу свих Београђана - рекао је Синиша Мали.

Градоначелник Београда рекао је да се надају да ће вратити Сава центру и ГСП-у пун сјај.

- И даље се суочавамо са великим проблемима око ликвидности Сава центра и ГСП-а, али смо и у тим предузећима остварили значајне резултате који су зауставили њихово даље пропадање. Због бројних пљачкашких тендера претходне власти, из ГСП-а је исисана огромна количина новца. Одговорним управљањем успели смо да вратимо наду у ГСП. И даље стање није идеално, пуно посла је још пред нама али после вишегодишњег систематског девастирања и уништавања тог предузећа, данас смо на правом путу да том предузећу вратимо пун сјај – рекао је Синиша Мали.

Љубавна прича каква се ретко виђа: Анђа и Милован су ишли заједно у школу, а онда су се срели након 60 ГОДИНА

Што се тиће инвестиција, веома је поносан на Београд на води и каже да је то увек био приоритет, али се захвалио председнику Србије што је био човек са визијом за такав пројекат.

- Када говоримо о инвестицијама, приоритет број један нам је био и остао Београд на води, који данас напредује и брже него што смо очекивали. Сећам се да сам тада, на пролеће 2014. године, посетио Савски амфитеатар заједно са својим тимом , како бисмо видели шта морамо да урадимо. Тада сам схватио зашто нико није смео да се ухвати у коштац с тим проблемом. Морао је да се нађе неко храбар и постојан, и са јасном визијом, а то је био председник Србије Александар Вучић и желим да ми се захвалим још једном на тој визији, јер уместо складишта и бетонских база, грађани Београда су добили једну од најлепших променада у Европи – рекао је градоначелник Београда.

Градски менаџер Горан весић рекао је да су велике победе за град управо смањена незапосленост и поверење најстаријих грађана.

- Велика победа у нашем граду је смањење незапослености. То је први пут за 10 година да је пао број незапослености испод 100.000. То се догодило захваљујући инвестицијама у Београду. Посебно смо поносни на научно-истразивачки парк, као и на Београдску праксу. Наша велика победа је такође и поверење које имамо код најстаријих суграђана. Наша обавеза је да доживе мирну старост. Већ сте чули да смо поделили огроман број сениорских картица. Драги пријатељи, сви ви који сте део власти без обзира на функцију имате част и привилегију да Београд учините бољим и лепшим. Наша обавеза је да свако од нас својим учинком допринесе вечној слави Београда, а не својој слави јер таква слава не постоји. Београд морате да волите да би се развијао. Београд има своје снове које је почео да остварује. Добра је политика само она која је добра за људе. Живео Београд, живела Србија - рекао је Горан Весић. 

После Ниша, и Београд добија Руски центар, а ово ће бити његова намена

Градски менаџер је навео да је ова градска власт прва која остварује вековни сан Београђана о спуштању града на реке. 

- Наш град има скоро 200 километара неискоришћених речних обала. Захваљујући упорности и залагању председника Вучића, Београд добија велелепни пројекат "Београд на води" на преко стотину хектара савске обале у центру града. Знају то и наши противници, па се највише лажи шири управо о овом пројекту. Свашта смо слушали, од тога да је то само макета, да се пројекат никада неће градити, да тоне, а све не би ли се зауставио развој града. На њихову жалост, а на срећу свих Београђана, пројекат се успешно развија. Град посебно инсистира на уређењу јавних површина, па тако и пре завршетка првих објеката већ имамо уређен један велики део Сава променаде, са пратећим садржајима – бициклистичке стазе, дрвореди, силасци на реку, дечја и спортска игралишта, нова расвета. Увелико се изводе радови и на изградњи новог булевара у оквиру пројекта "Београд на води", који ће поред обостраних зелених појаса и тротоара, имати и бициклистичку стазу и четвороструки дрворед. До краја следеће године овај булевар ће повезати Карађорђеву улицу и Булевар војводе Мишића, чиме ће Булевар војводе Мишића бити знатно растерећен. На предлог председника Вучића, овај булевар понеће име америчког председника Вудроа Вилсона, великог пријатеља српског народа, јер се управо следеће године навршава сто година како се по његовом наређењу у знак почасти за жртве српског народа у Првом светском рату вијорила српска застава изнад Беле куће. Осим стамбених кула, почела је и изградња тржног центра у оквиру "Београда на води", који ће бити највећи тржни центар у региону, као и изградња Куле Београд, која ће бити највиша зграда у овом делу Европе – истакао је Весић.

Поред сређивања фасада, дечјих игралишта, скверова, урбаних џепова, спортских терена, али и великих паркова, Београд је донео одлуку да бициклистичке стазе морају да се изграде у свим улицама првог приоритета. 

- То је храбра одлука, али је у складу са стандардима развијених европских престоница у којима бицикл постаје део јавног превоза. Наш основни циљ који ћемо остварити макар делимично у наредном мандату јесте да се створе услови да бицикл постане превозно средство јер се данас користи само за рекреацију. Захвалност за ово дугујемо главном урбанисти и градском секретару за саобраћај, а за мене лично ово је важно јер сам 1997. године, као члан тадашњег Извршног одбора града задужен за спорт, спровео изградњу тада прве бициклистичке стазе од 25. маја до Аде Циганлије. Велики су отпори овој промени у свим структурама, не само у опозицији него и код неких представника власти јер многи не могу да схвате да не мора свуда да се дође аутомобилом, али научиће – истакао је Весић. 

ЕКСКЛУЗИВНО: Водимо вас под куполу Храма Светог Саве (ВИДЕО)

Следећа велика победа јесте то што Београд постаје град културе, који гаји сећање на своју традицију и историју. Град у којем су живели и стварали Доситеј Обрадовић, Иво Андрић, Милош Црњански, Борислав Пекић, Данило Киш, Тин Ујевић, Десанка Максимовић, Милорад Павић, Исидора Секулић, Душан Радовић, Бранко Миљковић, Данило Бата Стојковић, Љуба Тадић, Беким Фехмиу, Драган Николић, предодређен је да буде културна престоница овог дела Европе, оценио је Весић, подсећајући да је Београд ове године поново добио Музеј савремене уметности, пошто је био затворен десет година. Остаће упамћено и да се град последње три године одужио многим великим људима који су били важан део Београда. Споменике су добили Борислав Пекић и Милутин Миланковић, Момо Капор је добио сквер и улицу, Николај Краснов своју улицу, Карл Малден ће добити плочу на Кинотеци, краљ Александар своју обалу, а споменике треба да добију Стефан Немања, Зоран Ђинђић и Васко Попа. 

- Истрајно радимо на неговању културе сећања и мени је то лично важно јер град мора да се одужи многим дивним људима који су овде живели, који су стварали наш Београд и учинили га великим и славним какав јесте – казао је Весић.

Београд ће наредне године добити и своју прву ликовну галерију на Косанчићевом венцу, Министарство културе ће поново преузети наш најлепши галеријски простор "Цвијету Зузорић", а заједно са истим министарством град ради и на пројекту изградње зграде опере и балета на месту садашњег Стакленца на Тргу републике. Обновљени су чесма Мехмет Паше Соколовића и Дамат Али пашино турбе на Калемегдану, у току је обнова Малог степеништа, а следеће године нас чека обнова Великог степеништа, Сахат куле и Турског купатила, навео је Весић.

Питали смо Београђане шта мисле о Ђиласовој кандидатури за градоначелника: Ово су њихови одговори (ВИДЕО)

Као још једну велику победу, градски менаџер је назначио све већи број радних места, стављање у функцију Научно-технолошког парка, стицање Бг праксе, програме запошљавања. Он је изразио уверење да ће се до половине новог мандата градске скупштине решити проблем са недостајућим местима у вртићима, јер како је оценио, то није само намера града већ и обавеза. Овај циљ није само политички већ и људски и цивилизацијски, оценио је Весић, наводећи као следећу велику победу – поверење које град има код најстаријих суграђана. Београд је дом за све, а зрелост једног европског друштва мери се тиме како се води рачуна о најстаријима и најмлађима, поручио је градски менаџер. 

Резултате које је постигла Скупштина града није имала ниједна градска скупштина у последњих 30 година, изјавио је председник Скупштине града Никола Никодијевић представљајући резултате рада у последње четири године.

Он је, обраћајући се присутнима у згради Београдске задруге, истакао да су за протекле четири године одржане 43 седнице Скупштине Града Београда, усвојено укупно 4.886 различитих аката, што говори о великом ангажовању одборника и њиховом доприносу раду Скупштине града.

– У марту прошле године коначно је, након 14 година, усвојен нови генерални Урбанистички план града Београда, као основни стратешки документ планског развоја града. Он је, између осталог, предвидео будуће правце развоја града, као што је нова и Лука на Дунаву, ширење капацитета Аеродрома "Никола Тесла", Макишко поље, Ада Хуја, Блок 18, Трећи Београд на левој обали Дунава. Од почетка рада овог сазива Скупштине усвојена су 152 плана детаљне регулације и покренуте иницијативе за израду још 211 планова детаљне регулације и можемо да кажемо да смо први који ћемо успети да плановима покријемо 90 одсто територије Београда – истакао је Никодијевић, додајући да су планска документа основ за даљи развој, инвестиције, запошљавање.

Он је додао да је главни циљ рада Скупштине града био да Београд буде одржив и развојан град који ћемо оставити будућим генерацијама.

– Сви наши документи усклађени су са светским стандардима, а Београд је једини град у Југоисточној Европи који је усвојио Стратегију пошумљавања, Стратегију о квалитету ваздуха, као и Стратегију о припремама на климатске промене. После много година, од 2014. године до данас угасили смо 14 котларница на мазут. На основу Стратегије развоја "Београдских електрана", до 2025. године биће угашене све котларнице које загауђују околину, а у њиховој су надлежности. Поред тога, после много година покренули смо пројекат изградње топлодалековода ТЕНТ – Нови Београд. Бенефити за грађане од таквог рада за грађане су многоструки. Потписали смо Уговор о приватно-јавном партнерству за депонију Винча и уместо највеће депоније, имаћемо модерно постројење за прераду отпада – рекао је председник градског парламента.

Точак инвестиција који смо покренули 2015, ове године смо додатно оснажили и резултати постају све очигледнији. Један за другим завршавају се велики инфраструктурни пројекти, приватне инвестиције, али и важни пројекти уређења града, истакао је Милутин Фолић данас у Београдској задрузи и најавио на који начин ће се Београд развијати у будућности.

- Поставили смо основ за развој града усвајањем два најважнија стратешка документа, а то су Стратегије развоја града и Генерални урбанистички план.  Кроз ова два документа постављене су главне смернице даљег урбаног развоја, а то је измештање индустријских зона из центра града, чиме се на тим просторима омогућује изградња густо насељених стамбено-пословних комплекса и на тај начин град изграђује унутар својих природних граница уз рационално коришћење постојеће инфраструктуре. Затим, спуштање Београда на реке где користимо највећи природни потенцијал наше престонице.  До краја следеће године биће уклоњена пруга која деценијама одваја Палилулу, Дорћол, Калемегдан, Косанчићев и Савски венац од приобаља и тада ћемо коначно моћи да кажемо да се Београд спустио на реке. Трећи основни стратешки циљ је окретање еколошки прихватљивој хијерархији у саобраћају којом приоритет дајемо пешацима, бициклистима и јавном градском превозу, а не као што је то до сада била пракса – аутомобилу – рекао је градски урбаниста.